Da se nadovežem sa malo statistike - na polemiku vezanu za trend koji imaju zime na našem području. Naime, počevši od zime 2012/13. pa do danas, imali smo dosta toplijih zima, i tek poneku prosečnu ili čak blago ispodprosečnu (setimo se zime 2016/17, koja je bila suva ali relativno hladna).
Ali, da ne bismo pričali napamet, da pogledamo broj dana sa snežnim pokrivačem po godinama za BG-Vračar:
Ako izračunamo prosečan broj dana sa snežnim pokrivačem, dobićemo 36.5 dana u periodu od 1991-2018. godine.
To je za oko 2.5 dana manje u odnosu na normalu 1981-2010, i svi bismo sad rekli jednoglasno: "pa da, trend je da zime imaju sve manje snega".
Međutim, da li je baš tako? Ako pogledamo prosečan broj dana sa SP od 2001-2013. godine, dakle isključivo zime u 21. veku - doći ćemo do prosečne cifre od 40 dana sa SP. Skoro isto dobijamo ako račnamo za period od 1991-2013. godine. Da pojednostavim, godine 2014-2016. nisu reperna vrednost za naše zime, već su više izuzetak koji ne bi trebalo uzimati kao novi standard (i samo te 3 godine obaraju bitnije tridesetogodišnji prosek). Kad pogledajte snežni pokrivač za 2017. i 2018. godinu, vidite da se situacija već na neki način vraća u normalu.
Setimo se zima od 2008 do 2012. godine, koje su obilovale snegom, i bile prosečne ili čak ispodprosečne po temperaturi. Šta smo tad mislili? Pa da će tako biti i nakon 2012. godine i da je opšti trend da zime budu jednako snežne ako ne i snežnije nego u prošlosti. Ali, dođoše neke toplije zime, i sad izvlačimo potpuno obrnut zaključak. A oba su pogrešna - jer da bismo ustanovili trend, moramo da se vodimo dužim nizom podataka, od bar 10-20 godina, ako ne i više. Ako od narednih 10 zima 70-80% budu tople i sa manje snega, e onda možda možemo da pričamo o trendu. To se desilo sa letima, i tu je tendencija porasta temperature već odavno jasna i uočljiva. Ali za zime, ako se vodimo statistikom (a ne aktuelnim subjektivnim utiskom), nisam baš siguran.
