Tema: Leta u Srbiji

[skomimaster]

Ovaj vek je doneo nekoliko veoma toplih leta našem regionu (pod letom će se razmatrati meteorološko leto, jun-jul-avgust). Naime, 11 od 15 najtoplijih leta u Srbiji, u periodu od 1951. do 2019. godine, bilo je od 2000. godine:


Izvor: hidmet.gov.rs

Gledajući prosečne vrednosti temperature za letnje mesece, barem mene navodi da pomislim kakva su to leta bila ranije. Dugo sam odolevao da uzmem klima uređaj, ali toplota i sparina iz leta u leto postaju sve više nesnosni i ovde na periferiji grada. "Preko noći" klima uređaj je postao deo tehnike koji je sve više zastupljen u urbanim sredinama. Kako bih te subjektivne utiske opravdao, pogledao sam neke parametre karakteristične za letnje mesece, u periodu od 1950. do 2019. godine, dakle za period od 70 godina.

Prvi parametar koji sam pogledao bio je broj tropskih dana (Tmax ≥ 30,0C) u periodu meteorološkog leta. Razmotrio sam dve glavne meteorološke stanice, Novi Sad (Rimski Šančevi) i Beograd (Vračar). Beograd ima stanicu u centru grada, pa je poslednjih godina tu i uticaj toplotnog ostrva, pa je zato razmotren i Novi Sad, koji ima stanicu na periferiji grada, u ravnici, na severu zemlje.

Grafički prikaz


Prosek po dekadama:
           Beograd - Novi Sad
1950/59  27,4 - 28,0   
1960/69  24,7 - 23,2
1970/79  17,0 - 16,9
1980/89  22,5 - 20,8
1990/99  32,8 - 26,2
2000/09  37,3 - 35,2
2010/19  44,1 - 39,0

Dakle, može se primetiti da iako su stanice različitih karakteristika, trend je apsolutno isti. Takođe, može se primetiti osetna promena po dekadama, nešto što čovek može da primeti za vreme svog životnog veka. Najmanji broj tropskih dana u Novom Sadu je donela 1978. godina, svega 6, u Beogradu 1976. godina, svega 7. Najveći broj tropskih dana u Novom Sadu je donela 2012. godina, 60 dana, u Beogradu ista godina 62 dana.

Pogledajmo sada dane sa Tmax ≥ 35,0C.

Grafički prikaz


Prosek po dekadama:
           Beograd - Novi Sad
1950/59  4,6 - 5,0   
1960/69  1,9 - 1,8
1970/79  0,6 - 0,4
1980/89  2,8 - 1,9
1990/99  4,7 - 2,6
2000/09  7,1 - 5,0
2010/19  10,5 - 7,9

Dakle vidimo da je slično kao u pitanju s tropskim danima, trend je isti za obe stanice, uz osetnu promenu u toku dekada.

Kako stanica u Beogradu ima podatke od 1888. godine, može se videti da postoji oscilacija u prosečnoj letnjoj temperaturi, samim tim i dana sa Tmax ≥ 30,0 / 35,0C, sa periodom od ~30 godina. Tako je u periodu od 1920-1950 naišlo nekoliko takođe toplih leta, a onda su 1960-1990 naišla svežija leta. Ostaje pitanje da li smo ponovo u toploj periodi, samo izraženijoj nego ranije, ili je ovo neki novi standard za leta na našem području, s obzirom da nam je poslednjih godina Arktik u stanju u kakvom je...

Evo kako ova priča izgleda iz perspektive naše hemisfere. Razlika u odstupanju visine 500mb površine i prizemne temperature između perioda 1990-2019 i 1960-1989





Dakle možemo videti da istočni deo kontinentalne Evrope, uključujući i nas, ima među najvećim tranzicijama između ova dva perioda od 30 godina u pogledu porasta geopotencijala - temperature.

Kada zumiramo na naš kontinent, isto razmatranje, dakle razlika u odstupanju visine 500mb površine, prizemne temperature, padavina, između perioda 1990-2019 i 1960-1989







Dakle, glavna karakteristika razlike između ova dva perioda u toku letnjih meseci je porast geopotencijala nad jugoistočnom Evropom i pad geopotencijala nad severnim Atlantikom. S takvom postavkom sistema, kontinentalni deo Evrope je dobio toplija i suvlja leta nego što je to bio slučaj u periodu 1960-1989.

Evo odstupanja visine 500mb površine po dekadama od 1920. do 2019. godine


Izvinjavam se u slučaju grešaka, sve je ručno rađeno.

Kako vama kolege deluje sve ovo? Šta je još trebalo razmotriti, i da li je gledište na ove podatke ispravno? Voleo bih da čujem vaše mišljenje, predloge i dodatke ovom razmatranju. 

• Tweet

[Stefano]

Bravo na odličnoj analizi i zaključcima.

Kada si već u podacima zanima me da li je tih hladnijih leta 70-ih bilo ozbiljnijih tropskih talasa, sa T.max između 35 i 40 C?

Sećam se da sam jednom gledao podatke iz tog perioda i da su često septembar i oktobar bili topliji od proseka, a jun, jul i avgust oko ili ispod proseka.

[Srks]

Odlična analiza Škomi, svaka čast!   Podsetila me je na jedan grafikon koji sam davno pravio (vezan za broj dana >= 35°C u BG-u), za koji nisam siguran da li sam kačio na forum (moguće i da jesam). Podaci datiraju od 1888. godine, i u tom dužem nizu podataka se već uočava nekakva periodčnost:



Bilo je dosta leta u prvoj polovini 20. veka sa priličnim brojem dana >= 35°C, koja se mogu uporediti sa toplim letima nakon 1990. godine. Ako se samo posmatra period od 1950. godine do danas, u fokus upada jedino konstantan uzlazni trend od 80ih do danas, barem što se tiče ovog temperaturnog parametra. Međutim, pogled na ranije podatke ipak daje izmenjenu sliku.

[Milosh]

Kako vama kolege deluje sve ovo? Šta je još trebalo razmotriti, i da li je gledište na ove podatke ispravno? Voleo bih da čujem vaše mišljenje, predloge i dodatke ovom razmatranju. 

Mislim da si pokrenuo jednu sjajnu temu i pročitao sam za užitkom sve što si napisao. Uz male dopune i malo detaljnije razrađene podatke, ovo bi ti mogao biti jedan ozbiljan master rad.

Srks i ja smo u nekoj drugoj temi malo više pažnje posvetili analizi zima, ti si se sada posvetio letima. I pokrenuo si odlično pitanje povezanosti odstupanja GP 500hPa površine sa odstupanjem temperature i padavina na veoma velikim i prostornim i vremenskim razmerama. Stalno govorimo o klimatskim promenama i kako one utiču na porast temperature. A tu se jako malo pažnje obraća na ključnu stvar - kako su klimatske promene povezane sa najvažnijim poljem u meteorologiji, odnosno vazdušnim pritiskom/geopotencijalom. I tu onda ide sve uzročno-posledično. Šta je pre nastalo, kokoška il' jaje? Da li promena polja pritiska dovodi do promene temperature ili promena temperature dovodi do promene pritiska, govoreći o ostupanjima u velikim vremenskim razmerama? Puno je tu pitanja koja se nameću, pa se nadam da će se i ostali uključiti. Ja ću se svakako ovih dana potruditi da napišem još nešto detaljnije o svemu ovome.

[skomimaster]

Hvala mnogo, drugari!

@Stefano, da, taj period je bio blag po tom pitanju. U dekadi 1970-1979, u Beogradu je bilo ukupno svega 6 dana sa Tmax≥35,0C u toku letnjih meseci (nijedan dan u junu). Prosecan broj dana sa Tmax≥30,0C u dekadi 1970-1979 u Beogradu je bio 3,6 dana u junu, 7,0 dana u julu, 6,4 dana u avgustu (prosek za period 1981-2010 je 7 dana u junu, 12 dana u julu i avgustu). Evo i godisnjih maksimuma temperature u Beogradu u tom periodu:

1969 33,5C maj
-------------
1970 34,0C septembar
1971 35,0C avgust
1972 34,9C avgust
1973 36,1C jul
1974 35,3C jul
1975 33,4C jul
1976 32,5C jul
1977 34,4C jul
1978 34,1C avgust
1979 35,1C avgust
-------------
1980 32,8C jul

@Srks, hvala za odlican grafik i osvrt na siru sliku, u pravu si. Razlog zbog kog su grafici od 1950. godine je sto za Nis i Novi Sad nema podataka za celu dekadu 40-ih i ranije godine, a i RHMZ statistika na nivou zemlje se bazira od tada (zbog prvog grafika).
 
Ono sto mi deluje za taj prethodni topliji period je da je ipak tada bilo malo vise varijacija- naidje sveze leto posle par toplih, otuda je delom srednjak za taj period (grafik ispod) nizi od trenutnog, a takodje se moze videti dosta slabiji dekadni signal za anomaliju z_500mb na animaciji iznad, u tom periodu u odnosu na signal za 2000-2019.

Evo srednje letnje temperature za Beograd i Novi Sad:





@Milosh hvala mnogo imenjace. Odlicno receno, vazna pitanja za razmisljanje. Upravo to sto si naveo videh da je pitanje i medju kolegama u svetu koje se bave time; sta je to sto doprinosi tolikom izrazenoj ciklonskoj aktivnosti nad severnim Atlantikom u poslednjim godinama:  - interna varijacija / epizoda u okviru sistema cirkulacije, - sve nizi nivo leda na Arktiku, - sve izrazeniji temperaturni kontrast Evropa - Atlantik... Zanimljivo i koliko se situacija minimalno promenila nad delom SAD i Kanade u periodu koji je predstavljen slikama iznad. Raduje me sto ces se dalje prikljuciti kad se ukaze vremena.

Nadam se da ce se jos kolega prikljuciti diskusiji, bilo subjektivnim opazanjima ili podacima/idejama.

[zec]

Grafici, sami za sebe, ne govore ništa. Potrebno je analizirati svako leto pojedinačno, dan po dan. Sinoptičku situaciju, strujanja po visini, u prizemlju, pokrivenost oblacima, broj sunčanih sati, vegetaciju, urbanizaciju... Na kraju, sve te podatke, koji jesu obimni, a neki od njih, verovatno, i nepostojeći, ako se ide predaleko u prošlost, integrisati i izvesti krajnji zaključak.
Ovakve grafike koriste amateri, da stvore dramatične slike kako sledi apokalipsa, od strane klimatskih promena.
Po njima, toplo je loše, hladno je dobro. To nije tačno. U dugačkoj geološkoj istoriji Zemlje, baš kada su vladali topliji uslovi, sa povećanom koncentracijom CO2, živi svet je bujao i kod mnogih živih bića je došlo do promene u genomu, pa se javljao gigantizam.
Danas većina vrsta nestaje direktnim fizičkim uticajem čoveka. Izlovljavanjem, sečom itd. Klimatske promene su najmanji problem.

[skomimaster]

Da si dao neki konstruktivan predlog, pa da razume covek i da razmotri. Ovako samo pokusavas da ispadnes pametan.
Pogresio si temu, ovde niko ne potencira klimatske promene, nego varijacije uslova u toku vremena.

[zec]

Šta ti nije jasno u drugoj i trećoj rečenici?
Ovakve grafike smo gledali milion puta do sada. Dosadni su, nebitni... Mamac za ove što će odmah reći da je kraj, gotovo, pretvaraml se u Saharu, a zime nestaju...
Čuj, pravim se pametan, na forumu...  Pa ja sam amater ovde, ne treba ja da dajem predloge, ti si student meteorologije. Od nekoga kome će to biti zanimanje očekujem mnogo više od tri grafika i dve mape.

[Srks]

@Srks, hvala za odlican grafik i osvrt na siru sliku, u pravu si. Razlog zbog kog su grafici od 1950. godine je sto za Nis i Novi Sad nema podataka za celu dekadu 40-ih i ranije godine, a i RHMZ statistika na nivou zemlje se bazira od tada (zbog prvog grafika).
 
Ono sto mi deluje za taj prethodni topliji period je da je ipak tada bilo malo vise varijacija- naidje sveze leto posle par toplih, otuda je delom srednjak za taj period (grafik ispod) nizi od trenutnog, a takodje se moze videti dosta slabiji dekadni signal za anomaliju z_500mb na animaciji iznad, u tom periodu u odnosu na signal za 2000-2019.

Da, definitivno ne možemo za taj period toplijih leta u delu prve polovine 20. veka da kažemo da je istovetan sa letima u poslednjih 20ak godina - kada je u pitanju srednja temperatura na nivou decenija. Samo sam skrenuo pažnju na činjenicu da ako posmatramo isključivo podatke od sredine 20. veka do danas - može da se stekne utisak da je veći broj izuzetno toplih dana (sa 35+°C) nekakva novina. No, ipak vidimo da je takvih leta bivalo i u nešto daljoj prošlosti.

Pritom, ima još jedan faktor koji doprinosi ubedljivijoj temperaturnoj razlici između današnjih leta i onih pre 50-100 godina, a to je "ostrvo toplote" na Vračaru. Da banalizujem - današnje leto koje bi imalo srednju temperaturu od 23°C, bilo bi ekvivalent letu od pre 100 godina koje ima srednju temperaturu npr. 22.3°C, ako se ukalkuliše efekat urbanizacije tada i sada. To nam pomalo otežava da analiziramo stvarne temperaturne promene na beogradskom nizu podataka, jer ne možemo iz podataka da eliminišemo efekat urbanog toplotnog ostrva (koji u različitim periodima nosi različite "težine").

[Stefano]

Grafici, sami za sebe, ne govore ništa. Potrebno je analizirati svako leto pojedinačno, dan po dan. Sinoptičku situaciju, strujanja po visini, u prizemlju, pokrivenost oblacima, broj sunčanih sati, vegetaciju, urbanizaciju... Na kraju, sve te podatke, koji jesu obimni, a neki od njih, verovatno, i nepostojeći, ako se ide predaleko u prošlost, integrisati i izvesti krajnji zaključak.

Iskreno, daleko veću vrednost bi dao da si makar nešto od toga uradio, umesto što si izneo kritiku kako je moglo da se uradi bolje. Od kritičara nema 'leba, ali s druge strane od pristupa u stilu "smatram da bi zaključci bili relevantniji da si uključio faktor x, y, z, u analizu, stoga dodajem faktore x, y, z pa vas pozivam da nastavimo diskusiju imajući u vidu dodatne faktore" i te kako ima 'leba i takvi postovi su i više nego dobrodošli, naročito u temama koje se ne nalaze u aktuelnim vremenskim prilikama i chat-u.

Bez obzira što je moj komentar bio namenjen da te "spusti", siguran sam da ćeš, ako zaista želiš konstruktivno da učestvuješ na ovoj temi, ubaciti dodatne faktore koje si spomenuo kako bi svojim iskustvom i znanjem doprineo da analiza i zaključci u ovoj temi budu na još višem nivou.

[skomimaster]

@Zec, pazi, to tvoje omalozavanje i bezobrazluk mozda nekog drugog moze da rascmizdri ili uvede u svadju, ali kod mene to nije slucaj. Kada budes pisao prikladno akademskom gradjaninu (sto ti jesi), vrlo rado cu razmotriti ono sto pises ubuduce, ovako ne - zaobidji moje amaterske objave, a moderatori ce obrisati moje postove ako pisem gluposti ili dezinformacije.

Zbog cega sam rekao da to nije konstruktivan predlog: to sto si naveo bi zahtevalo mesece/godine rada i jos je pitanje da li bi se dobio koristan rezultat ili konfuzija u masi podataka. Na tako necemu bi trebao da radi tim ljudi koji bi pokrivao veliku bazu podataka, u kracem vremenskom intervalu nego sto bi pojedinac. To bi ujedno mogao biti i master/doktorski rad, zasto bi neko pisao o tome na internetu dok rad ne objavi.

[risbo gr]

Krajnje nepotrebna rasprava na ovoj temi!
@Zec Ne razumem čemu negativno mišljenje na ovu temu, Skomi te je često hvalio u aktuelnim i nije baš okey da ovako komentarišeš ničim izazvan. Ajd razumem da imaš drugačije mišljenje i to poštujem ali nema potrebe za omalovažavanjem kolege koji je jedan od retkih koji nikome nikad ništa prebacio nije ovde na forumu.. Pritom odvaja slobodno vreme da objavi ovako nešto.
Ponavljam, svako ima pravo na svoje mišljenje i da odvaja da li je nešto kvalitetno ili se ne slaže sa nečim ali ovo o čemu ti pišeš verovatno nema u nijednoj bazi podataka. Svakodnevno odvajanje vremena i praćenje, memorisanje, mislim da niko nema baš toliko slobodnog vremena da napravi tako nešto što si naveo
Pozdrav

[Bart]

Dobre su Skomijeve karte, grafici... Meni uvek zanimljivo a za nas amatere ne bi ni valjalo da je komplikovanije...