I ovamo se nacedilo malo više nego juče, 3.6mm po AMS. Uspelo je koliko-toliko da natopi zemlju na otvorenom. Videćemo može li večeras da bude makar malo više.
Do juce sam bio siguran da je ovo strujanje idealno za moj kraj, ali sam ocigledno ziveo u zabludi 
Bas nam ne odgovara ovo strujanje...
Nema ovde kiše dok god je jugoistočno strujanje
To sa strujanjima je prilično složena stvar i nisam siguran da tu postoje neka pravila kod nas u ravničarskim krajevima. Druga je priča u planinskim predelima gde pri određenim strujanjima postoje navetrena i zavetrena strana.
Tu je ipak nešto drugo u pitanju, nešto mnogo teže objašnjivo. Uzećemo za primer Beograd i Šabac. Naizgled dva grada sa identičnim geografskim karakteristikama. Ista geografska širina, oba grada na Savi, Beograd ima Avalu, Šabac ima Cer, oba imaju Vojvodinu i Frušku Goru severnije, podjednako udaljeni od većih planina na jugozapadu. A klimatološki u ovo doba godine nebo i zemlja. Šabac je npr. imao u prethodnih mesec i po dana 5 jakih oluja. Prvo jednu jutarnju u junu u čistoj severnoj struji, pa u dva navrata jako nevreme sa zapada/jugozapada, pa juče sa juga i na kraju danas sa istoka. Znači u svim mogućim strujanjima. Za to vreme je palo verovatno i preko 200mm kiše. Sa druge strane, Beograd je jedva imao nešto natapače u tom periodu, pljuskove ni u naznakama, a kamoli neku oluju. A strujanja su bila sva moguća. Znači, nije do strujanja. Iz mog iskustva i Beogradu pljuskovi i oluje mogu da dođu sa bilo koje strane i pri bilo kom strujanju, ali su u svakoj situaciji izuzetak a ne pravilo. Možda jesmo statistički imali najviše oluja sa jugozapada u prethodnih npr. 15-ak godina od kada pratim, ali i to je samo zato što je najčešća sinoptička situacija koja se leti namesti sa nestabilnostima visinska dolina sa jugozapadnim strujanjem.
Zanimljivo je da sam pričao sa mnogim kolegama iz struke i svi su primetili to kako se jaki grmljavinski sistemi gotovo uvek raspadnu pred Beogradom, a pojedinačne ćelije zaobilaze. Niko od njih nije imao logično objašnjenje zašto.
