Prošlo je nekoliko meseci od ovog događaja ali je došao red da se napravi kraći izveštaj vezan za ovu oluju.
Tada sam okačio par, neobrađenih, RAW fotografija. Sada kačim, napokon, obrađene fotografije oblaka.
Septembar je, nakon ekstremno vlažnog kraja avgusta, imao sinoptičke postavke koje su podržavale mnogobrojne superćelije, širom Srbije, u više talasa.
Potvrđen je, zvanično, 1 tornado kod Ljiga, nekoliko slučajeva grada od preko 5 cm u prečniku, nekoliko slučaja pravolinijskih vetrova od preko 120 km/h.
Dosta vlage u prizemnom sloju, toplota sa jugozapada ali bez prisutnog suvog sloja sa pripadajućom inhibicijom u nižim slojevima atmosfere, jako smicanje u dubokom sloju, omogućili su da septembar 2022. godine bude upamćen u Srbiji po ekstremnim vremenskim nepogodama.
Ovaj, 16. septembar, obećavao je nekoliko jakih superćelijskih oluja, naročito u centralnom pojasu Srbije. Dan je počeo sa oblačnim vremenom, uz slabu, povremenu kišu, što je održavalo temperature nižim nego što su prognoze davale. Sredinom dana je, u okolini Beograda, niklo dosta oblaka, koji su uslovljavali pljuskove, pa je to, dodatno, smanjivalo očekivanja da će biti jačih oluja.
Tokom popodneva, na zoni konvergencije, koja se nalazila samo malo preko Save i Dunava, u Vojvodini, počelo je da niče sve više oluja, koje su se kretale zapadnom/blagom jugozapadnom strujom.
Na zapadu Srbije, u delu Hrvatske i Bosne, kao i južno od Beograda, oblačnost je, napokon, počela da se izmešta, a i da puca, zahvaljujući mehaničkom mešanju prizemnog sloja zbog pojačanog smicanja u nižim slojevima atmosfere.
Oko 17 h, u okolini Avale, uočavalo se smicanje vetra i brzo nicanje kumulusa.
Ipak, u to vreme je, na zapad Vojvodine, ušla linija oluja, koja se kretala zapadnom strujom prema Beogradu.
Na južnom kraku te linije, formirala se superćelija, koja je, kod Šapca, počela intenzivno da skreće ka jugu, prateći zonu pojačane vertikalne vrtložnosti, koja se formirala zahvaljujući nešto hladnijem vazduhu iz oluja severnije od Beograda, i toplom vazduhu iz Šumadije.
18:10Pogled na nadolazeću superćeliju i njen nakovanj:
18:36Sada već, bez sumnje, struktura ukazuje na jaku superćeliju, u fazi jačanja.
Sa desne strane slike, skoro uz zemlju, uočava se dugačka prilivna traka, dabrov rep, duga nekoliko kilometara. Vertikalni stub, uzlazne struje, stoji, skoro, pod pravim uglom, a u donjem delu oluje se uočava shelf cloud.
Zum na uzlaznu struju, a uočava se i formiranje mamatusa:
18:44Mamatusi se formiraju sa prednje strane oluje, prilivna traka je i dalje jako razvijena, a shelf cloud sve izraženiji:
18:53Na samoj sredini mezociuklona se formirao intenzivno rotirajući wall cloud, što je znak da je oluja ušla u fazu tornadogeneze:
18:55Detalj na rotirajući wall cloud, koji je prikačen na bazu oluje. Kondenzacija i rotacija su intenzivni i velike širine. Iz ovakvih zidnih oblaka zna da se formira široki, takozvani, klinasti tornado.
18:56Celokupni pogled na superćeliju. Uočava se nagnutost uzlazne struje, koje ukazuje na porast jačine vetrova sa visinom. Baza oblaka je na oko 650 m, sa leve strane je RFD front, sa desne zona jakog grada, mamatusi su sa prednje strane oluje. Ovakva struktura superćelije formirala se zahvaljujući specifičnom skretanju vetrova u srednjim i višim delovima oluje, koji odbacju padavine i pružaju čist pogled na sve strukture oluje.
Malo bolji detalji na oluju, gde su shelf i wall cloud. Rotirajući wall cloud se izgubio, s obzirom na brz pad temperature zbog mraka.
Oluju je karakterisao ogroman mezociklon, od preko 10 km u prečniku, koji je bio jako nisko postavljen:
Toliko od mene o ovom događaju, u tom trenutku je počeo ozbiljno da pada mrak, tako da je ovo maksimum koji je mogao da bude izvučen iz ovih fotografija. Oluja se već ozbiljno približila, sa mnoštvo munja, tako da sam morao da pobegnem sa lica mesta.