Fajl sa podacima treba da bude čitljiv iz nekog programa za iščitavanje podataka. To bar nije teško. Primam sve vrste txt fajlova, Excel, Access, dbf... Malo li je?
Podaci treba da budu lepo organizovani po kolonama. Ni to nije teško, jer sve navedene karakteristike fajlova postoje pri manje više svakoj AMS.
Vremenski korak za podatke može da bude bilo koji, od minutnih do satnih podataka. Što se bolja vremenska rezolucija koristi, bolje su mogućnosti za analizu. Ipak, optimalna varijanta je 5 ili 10 minuta.
Analiza pokazuje odnos merenih veličina na AMS prema odgovarajućim merenim veličinama sa neke referentne stanice (obično uzimam sinoptičke podatke). To nije puka korelacija dva niza podataka, već analiza raspodele vrednosti jednog niza spram drugog niza. Za određene specifične meteorološke elemente se ponekad nizovi razbijaju na podnizove koji su nastali u određenom kombinaciji meteoroloških elemenata. Na primer, temperatura vazduha ponekad zavisi od oblačnosti ili brzine vetra. Niz temperature se rastavlja prema kriterijumima koji obuhvata situacije pri vedrom ili oblačnom vremenu, sunčanom vremenu, pa još u kombinaciji sa određenim opsezima brzine vetra. Slično važi za svaki mereni meteorološki element.
Kada se izvrše te računice, pristupa se dijagnostici. Otkrivaju se razni uticaji na meteorološke instrumente koji nisu prirodni. Na primer, Radetovi podaci su pokazali nepravilnost u pokazivanju vazdušnog pritiska. Iz podataka sam zaključio da je u pitanju postavljanje sonde za pritisak u blizini grejnog tela u prostoriji u kojoj se sonda nalazi. Rade je tu moju pretpostavku potvrdio. Dakle, nisu tu uvek samo podaci u pitanju, već čovek koji radi sa podacima treba da zna i nemeteorološke stvari. Kod vetra, recimo, postoji mogućnost otkrivanja položaja sonde na nedovoljnoj visini, ili pak zaklonjenost vetrulje sa neke strane od nekog objekta u okolini.
Najvažnije je da postoji potpuna obostrana saradnja, kako bi moje pretpostavke bile potvrđene ili opovrgnute. Ne može se uvek i 100% proceniti o čemu se radi. Ipak, imam veliko iskustvo sa merenjima i podacima, te malo toga ostaje pod znakom pitanja ili nerešeno. Upravo ta saradnja je ono što analizu rezultata odvaja od analize horoskopa, gde ti kažu ko si i kakav si, bez da te mnogo pita.
Što se Užica tiče, biće pravi izazov raditi, jer poređenje će biti prilično uslovno. U tom slučaju, koristio bih podatke iz Požege, gde postoji sinoptička stanica. Za neke elemente (na primer padavine) imam malu prednost, jer kao insajder mogu da dođem do još nekih podataka, ali sa izvesnom vremenskom distancom od mesec-dva.
I još jedna napomena. Nigde u analizi ne postoji nijedan konkretan osmotren podatak, osim ako je istaknut kao kuriozitet.
Da sumiram. Analiza koju radim pokazuje da li je stanica dobro postavljena ili ne, sa meteorološke tačke gledišta, uz svo poštovanje različitosti lokalnih meteoroloških karakteristika do tačke gde logika još funkcioniše.
Nažalost, nisam okačio nijednu od dve analize koje sam radio za stanice članova ovog foruma. Analizu koju sam poslao za Suboticu tdejo86 je okačio na svoj sajt stanice (ima link negde u ovom podforumu), pa tu možeš videti kako sve to na kraju izgleda.