Ah, pa ne može biti idealno. Najzad, i same sinoptičke stanice imaju svoje boljke.
Ćuprija, na primer, ima meteorološku stanicu na periferiji grada, između bolnice i autoputa. Grad nije veliki, tako da je sa te strane lokacija prilično reprezentativna. Međutim, mikrolokacija je problematična i tu nema leka. Naime, sam krug stanice je zatvoren sa svih strana: sa ulične strane zgradom stanice (prizemljuša), sa bočnih strana susednim dvorištima (što je najmanje strašno od svega), a sa strane suprotne ulici nalazi se vrlo gust šumarak od zimzelenog drveća. Noću, kada se ode na osmatranje, u krugu je baš hladno, a vazduh potpuno miruje. Međutim, već sa druge strane zgrade, ulica Sretena Zdravkovića je osetno toplija od kruga. Opet, ulica Sretena Zdravkovića ne spada u neki centar Ćuprije, pa i nije naroito topla u odnosu na ostale ulice u gradu. Čak i ako se izađe malo iz grada, opet nije hladno kao u krugu stanice. Zaključio sam da je usled zatvorenosti sa svih strana onemogućen protok vazduha i da se krug stanice ponaša kao mali kotao. Noću se vazduh tu jako ohladi usled izračivanja, a ohlađen vazduh se pomalo doliva iz okoline stanice (šumarak, vrhovi drveća). Nasuprot tome, danju se krug stanice zagreje kao lonče i čini se kao da je toplije u krugu nego van kruga stanice.
Srećom, mikrolokacija se nije bitno menjala od polovine sedamdesetih, kad je šumarak dovoljno izrastao da napravi ovaj efekat. Da tog efekta nije bilo, u Ćupriji se ne bi hvalili kako su oni po tradiciji i najhladniji i najtopliji grad u Srbiji. Test na homogenost temperatura upravo vrlo jasno pokazuje ovaj period rada stanice kao tačku promene.
Verujem da ovaj primer nije usamljen. Slično se, cenim, desilo u Somboru, a urbanizacija izgleda dolazi po svoje u Nišu. Minimalne temperature su jako osetljive na tsetove homogenosti, a vidim da su u Somboru malo spuštene, dok su u Nišu malo dignute.
Što se Knjaževca tiče, kolega, sve što kažeš stoji. Možda nedovoljno ubedljivo, ali pominjanjem rastojanja Zaječar-Knjaževac sam hteo da stavim do znanja svima da tu može biti bitnih mikroklimatskih razlika, što je prirodno. Najzad, u pripremi meteorološkog godišnjaka sam imao prilike da vidim kako se dobro uklapa slika istočne Srbije, sa sve Knjaževcem. Izgleda odlično. Kao i Srbina Inđija.
Rade, ti i jesi nešto učinio za svoju stanicu. Zaista, podaci za Karaburmu su prilično štrčali u sunčanim danima, ali si upornim traženjem rešenja i došao do nekog dobrog rezultata.
Dejo i Dikile, mislim da se više ne može izvući iz vaših stanica. Najzad, pokazivanja nisu loša. Sve što se u trenutnim osmatranjima razlikuje za manje od 1°C smatram da je OK. E sad, za duge staze se koriste drugačiji trikovi, a za to treba vremena da se nakupi dovoljno podataka.
Vrlo će biti zanimljivo videti kako će zasejavanje i nicanje trave u Paraćinu uticati na uporedne rezultate.
Pri poređenju stanica, ponekad je varljivo oslanjanje na Tmax, jer dosta fluktuira u sunčanim danima. Tmin su ovde pouzdanije, jer temperatura glatko klizi u mirnim noćima sa ohlađivanjem. Sa druge strane, uticaji na promene Tmax i Tmin su prilično različiti, pa je podešavanje u hodu ponekad vrlo zeznuto.
Da zaključim: uvek sam bio pristalica toga da bolje je da znamo šta imamo, kakva su nam 'ograničenja', nego da uzimamo rezultate merenja zdravo za gotovo.
