Eh ti modeli, modeli... Ne znam odakle bih krenuo osim sa rečenicom - zamislite da vam posao (i plata) zavise od njihovih produkata i crtarija.
Ne možemo da zamislimo prognozu vremena bez njih, a ne možemo ni sa njima.
Šalu na stranu, ali da su numerički modeli savršeni i bezgrešni, onda više ni posao meterologa/prognostičara ne bi imao smisla. Pravo je zadovoljstvo kad se iz tog čitavog bućkuriša od produkata na kraju izvuče kvalitetna prognoza. Potrebno je samo mnogo iskustva i mnogo analize različitih modela da bi se znalo u kojoj situaciji se nasloniti na koji model. Treba razumeti modele, način na koji funkcionišu i zašto greše.
Prvo i osnovno oko čega se ne bih složio sa većinom forumaša je da su modeli lošiji nego što su nekad bili. Naprotiv, modeli napreduju i konstantno se unapređuju, svi do jednog. Pravi se sve gušća mreža tačaka sa sve detaljnijom orografijom, ubacuju se nove šeme sa parametrazijom procesa, sve više vertikalnih nivoa, razne stvari koje su pre 20-ak godina (kad je osnovan ovaj forum) bile nezamislive. Bacite pogled recimo na temu prognoze neki mesec iz 2007. ili 2008. Većina poruka su bile: modeli daju zahlađenje, modeli daju padavine, modeli daju nestabilnost, modeli daju vetar.. Ni govora o nekom detaljisanju, pogotovo leti u konvektivnoj sezoni.
Ja se sećam naših prvih prognoza nestabilnosti na ovom forumu. Gledali smo CAPE i padavine stare verzije GFS-a sa mrežom tačaka na tipa 50km. Pa ako se poklapaju CAPE i padavine - biće nestabilno, ako se ne poklapaju neće. Što više CAPE-a i što više padavina - veća verovatnoća za konvekciju na širem području. A gde će biti, kada i koliko, ko je to mogao znati. E tada nije bilo teško promašiti prognozu - sutra i prekosutra će biti nestabilno sa pljuskovima sa grmljavinom. I ne možeš promašiti prognozu.
Sada sa raznoraznim parametrizacijama, modeli teže da na osnovu diskontinuiteta u vrednostima temperature i vlage, uz pomoć orografije, konvergencije i divergencije strujanja što preciznije uhvate te lokacije inicijacije i ponašanja konvekcije što je u sadašnjim uslovima i dalje jako težak posao. Gde kreće problem? Krenimo od razmera procesa. Osnovno što modeli računaju su procesi sinoptičkih razmera (pre svega geopotencijal i temperatura na većim visinama) i odatle kreće prognoza. Moje kolege koji su pred penzijom su nekada prognozirali vreme na osnovu 4 karte za domen Evrope (geopoptencijal i temperatura na 500mb, temperatura na 850mb, RV na 700mb i MSLP). Padavine, temperatura na 2m, vetar... to ste sve morali da izvlačite iz tih karata pa ste srećni ako ubodete smer vetra ili ako ubodete da će biti padavina. Sada hoćemo da ubodemo u mm padavine u konvektivnoj situaciji - no way.
U međuvremenu su se pojavili i ti super HD modeli koji simuliraju radarsku refleksivnost i slične stvari. Oni opet mnogo zavise od globalnih modela i bočnih početnih uslova koje iz njih povuku. I njihove šeme parametrizacije konvekcije su daleko od savršenih, ali barem daju dobar uvid koji tip i jačinu nepogode možemo da očekujemo u zavisnosti od parametara.
Bilo bi lepo kada bi njihove simulacije u potpunosti oslikale kasniju realnu sliku, ali nažalost i to se jako retko dešava.
Dakle, padavine, prizemna temperatura i tačka rose, CAPE.. Sve su to produkti raznih parametrizacija modela (ispod mreže tačaka) koji se razlikuju od jednog do drugog. U suštini, najvažnije je razumeti te razlike zbog čega se dešavaju, da li je nešto do razlika u sinoptičkoj situaciji ili je do samog modela. Treba poznavati prednosti i mane svakog modela. GFS daje loše tačke rose, neupotrebljiv je za maglu i nisku oblačnost, ali je za lokacije inicijacija konvekcije i dalje vodeći globalni model. ICON je verovatno i ponajbolji model za tačke rose, parametrizaciju magle i stratusne oblačnosti, ali za konvekciju (naročito termičku) i dalje ima mnogo falinki. ECMWF je u oba slučaja negde između pomenuta dva modela, ali za slojaste padavine verovatno i ponajbolji.
Mnogo, mnogo toga tu još ima da se kaže, ali bih ostavio za neki drugi put. A vi slobodno pitajte šta god vas zanima.
