XIX vek na moje iznenađenje nije bio težak za obradu.U prvih 70-ak godina se Srbija nigde ni ne spominje...To ne znači da zemljotresa nije bilo...
Tri glavna događaja su zemljotresi oko Golupca,malo na našoj malo na rumunskoj strani Dunava,čuveni svilajnački zemljotres i zemljotres južno od Jagodine.
Što se tiče velikog svilajnačkog zemljotresa u jednom drugom izvoru u okviru projekta "Harmonization of seismic hazard maps for the western Balkan countries" navedeni su sledeći parametri:M=5.7-5.9 I=8 MCS.
Zbog greške koja se potkrala,tablica izmenjena-Zemljotres iz 1895. je imao epicentar kod Svilajnca,a ne kod Golupca kako je prethodno pisalo!
O nekim zemljotresima nisam našao podatke.Tako npr. na sajtu Pančeva u istoriji grada piše:"1838.Osetljiv zemljotres."To bi u stvari mogao biti snažan zemljotres koji se januara 1838. desio u Rumuniji.Baba mi kaže da se i u Beogradu 1970. i neke osetio zemljotres s epicentrom u Rumuniji (Vrančea).
Ili o zemljotresima kod Niša:
Тако, од раније познатим потресом тла у Понишављу биле су, према краћем запису Здравковића (1827), проузроковане видне промене и у простору ондашње нишкобањске насеобине, јер се туда „џамија ...доста поломило...а кућа и зидова млого се пореметило” (Андрејевић, 1997). Порезултатима проучавања (Вацовъ, 1908) сеизмичке активности за најзападнију територију Бугарске, који се по наводима Костића (1978),унеколико могу уважити и за пространство Нишке котлине а овим и за означену насеобину, јачи земљотреси нису били ретка појава. С тога се и наглашава да су се у том простору, у другој половини 19. века, највероватније догодила чак 17 сеизмичких потреса. Њих је понајпре било у 1851, 1855, 1858. и 1866. години (Вацовъ, 1908), при чему је претпоследње поменути засигурно био од разорније моћи. О томе непобитно сведочи необјављена забелешка, много касније сачињена(Николић, 1905) из тог времена (1857-1861) сачуваних, „записа (старих) црквених књига са (турског) нишког подручја”. Њоме је било саопштено да су у тадашњем Нишу од тог „зимског” земљотреса, „џамије падале довикала ...и ...чешме водом пресушиле ...ти се у народ стра утерао”. Иста сеизмичка појава имала је просторне одражаје и у нишкобањској насеобини, будући да су се и ту „дувари доста сломили”, па је и она тада била са, ту и тамо, срушеним зградама „чак до фундамента”. Понеке од њих су, кроз коју годину, наново преправљене и донекле обновљене, а било је и таквих које су и надаље изгледале „као какве руине ...одасвуд ...укоров зарасле” (Ловрић, 1927).
Уз све потешкоће поробљеног живота под Турцима, ритам његове свакодневне егзистенције покадкад је прилично реметио и „наставак” сеизмолошких подрхтавања тла. Иста су и надаље била с различитим интензитетом, готово у непрекидном низу година, особених за два уочљива периода. Ограничени на време од средине седме па до средине девете деценије 19. века овакви земљотреси су били у 1867, 1868, 1869, 1870,1871. и 1872. години, као и у 1876, 1878, 1879, 1881, 1883, 1885. и 1886.години (Вацовъ, 1908). И они су, као и претходни, свакако „оставили” незнатне или упадљиве последице у тамошњим насељима и насеобинама али и у географском лику предела означеног дела Нишке котлине.
Preuzeto iz GEOGRAPHICAL INSTITUTE “JOVAN CVIJIC”SASA COLLECTION OF PAPERS NO56 YEAR 2007911.372.7(497.11)„19”(Нишка Бања) Иван Б. Поповић*ПРОСТОРНА УПОЗНАВАЊА НИШКЕ БАЊЕ У 19. ВЕКУ
Iz kataloga vidim da je 1858. bilo aktivno i područje oko Sofije sa zemljotresom 30.9.1858. M~6 I=8-9MCS.
Početkom dvadesetog veka počinju instrumentalna merenja kod nas,tako da se i broj zabeleženih zemljotresa povećava.
