Tema: Košava

[lazar]

  Slazem se u potpunosti!!! Isti slucaj je u Kragujevcu kad god najave kosavu kod mene vetar rastura obicno pocne uvece dobija na snazi tokom noci i nastavlja akciju tokom sledeceg dana, znaci redovno cujem kako pucaju grane pri jacim udarima a o huku koji budi iz sna da ne pricam... Bilo je i ranije perioda sa jakim vetrovima doduse ne tako cesto u jesenjim i zimskim mesecima ali cini mi se da je poslednjih godina taj vetar dobio na intenzitetu. Mnogi ljudi po gradu komentarisu na tu temu zato sto ima dana kada bukvalno ljudi ne mogu da koracaju ulicom od navale vetra, narocito pored Lepenice tj u Lepenickom bulevaru gde je nemoguce cekati na pesackom prelazu moras se bukvalno drzati za semafor da ne bi odleteo mada ni on nije siguran jer se  prilicno zanosi na vetru... dobro se secam decembra 2008. kada je u Srbiji duvala izuzetno jaka kosava bas u tom bulevaru ili kako ga moja majka naziva "zavetrini" posto tuda prolazi stalno na putu do posla toliko je jako duvalo da je vetar iscupao viseci semafor koji je sa sobom povukao citav  novogodisnji dekor i pao na pesacki prelaz na svu srecu u tom trenutku nije bilo pesaka i automobila... a zabelezen i manji broj kvarova na niskonaponskoj mrezi.

[dikile]

Kosava je duvala i ranije, mada u poslednje dve -tri godine cesce zbog povecane ciklonalne aktivnosti u mediteranu pa deluje da duva jace..Narucito predhodne zime kada nije dozvolila da padne sneg kod mene, a u Bg- u zatrpava.

[gencic]

Kosava se oseca u skoro citavoj Vojvodini, obodu Beograda i zaledju Panonske nizije ka Balkanu(ne i valjevska kotlina i Loznica-tamo imamo fenski efekat uz slab vetar promenljivog pravca i najvise temperature u okolini), Pomoravlju(Veliko i Zapadno, negde do Cacka).
Najjaca je sigurno u oblasti Vrsca, zbog efekta kanalisanja.Ka severu i granici sa Hrvatskom ona uzima skoro istocni smer i uvek je slabija po intenzitetu.Bez obzira na sve, to je isti vetar, tj. ima iste uzroke u sinoptickoj situaciji!

[ptprince]

Moram malo da te ispravim, kolega.
Prvo, nisi stavio južnu granicu košave. Zato ću lepo da povučem neku 'crtu' u kojoj se javlja taj vetar. Počnimo od 'pupka' košave, Crnog Vrha, u smeru kazaljke na satu. Dalje, granica bi išla duž vrhova Kučajskih planina, otprilike do Čestobrodice ili malo južnije, ali ne i do Ozrena. Silazak na istočni obod doline Velike Morave je do prevoja Mečka kod Ražnja, gde je tu malecnim delom zahvaćena dolina Južne Morave (moram da obuhvatim Stalać). Dalje se ide južnom obodom doline Zapadne Morave, obuhvatajući Kruševac i Kraljevo (u okolini Kraljeva taj vetar zovu 'istok', jer se pruža uz dolinu Zapadne Morave), sve do Preljine (dakle, duž vrhova Jelice), a čini mi se da je i Čačak obuhvaćen (ali ne i dalje od Ovčara i Kablara). Granica se naglo okreće na sever, preko Suvobora prema Ljigu i dolini Kolubare, nizvodno od Lazarevca (ovde se vešto zaobilazi Valjevska kotlina). Dalje, granica košave ide ka severozapadu, preko Brankovine prema Koceljevi, Vladimircima i Šapcu, skoro duž Cera. Sa Cera se granica spušta prema Mačvi i Sremu, pomalo zalazeći zapadno od Bosuta, u Hrvatsku. Odatle, granica košave odlazi u Baranju, obuhvatajući Osijek i do Pečujskih planina u Mađarskoj. Tu negde, na pola mađarskog dela Bačke, skoro do Kečkemetam nalazi se severna granica košave. Sad je u ravnici granicu košave teže povući, ali otprilike bi išla severno od Segedina do Bekeščabe, zatim u rumunski Banat, obuhvatajući Temišvar i idući ka prvom obodu Karpata, a zatim ka najvišim vrhovima tog dela Karpata. Penjući se na taj venac Karpata, stižemo nad rumunsku obalu Dunava negde kod Kazana, a zatim na srpski deo, prema Crnom Vrhu.

Ovako sam obuhvatio oblast u kojoj se košava uopšte javlja. Košava ne mora da obuhvata ovu oblast u celini, ali neka minimalna oblast košave bi bila od Vršačkih planina, preko Crnog Vrha, do doline Velike Morave, obuhvatajući dolinu Jasenice do Rudnika, pa prema Sremu otprilike do Rume, preko Fruške gore, do pola srpskog dela Bačke, skoro ceo srpski Banat i deo rumunskog Banata nazad do Vršačkih planina.

Moram da napomenem da košavska situacija prouzrokuje čitav sistem vetrova koji duvaju oko ove oblasti. U Timočkoj krajini je slab vetar severnih pravaca, u Nišu je to slab do umeren (eventualno jak) severoistok, u Župi je to jug i jugozapad, u jugozapadnoj Srbiji jak jugozapad, u Podgorini (eto Valjeva) i Podrinju (eto i Loznice) jugozapad, dok jugoistočni vetar u Panoniji prelazi u jugozapadne i južne vetrove kada nema košavsku brzinu.

Najjača košava jeste nesumnjivo u Vršcu, ali ne zbog efekta kanalisanja (za to je potreban neki kanal, a njega nigde nema), već zbog naglog i strmog spuštanja sa planina (nešto slično opticanju oko prepreke). Mislim da će nam merenja u Vršcu koje sprovodi Želimir, a čini mi se da ima još obećanih merenja, dati jednu interesantnu sliku o tome kako košava obuhvata Vršac prilično neravnomerno. Naravno, treba voditi računa o uporedivosti mernih lokacija zbog samog grada, ali kako su naši Vrščani pisali, kao da južni deo grada, uz samu planinu, dobija manje porcije košave od aerodroma koji je naprosto na kritičnom rastojanju od planine.

Ostalo se slažem sa Genčićem i sa ranije napisanim.

[gencic]

Najjača košava jeste nesumnjivo u Vršcu, ali ne zbog efekta kanalisanja (za to je potreban neki kanal, a njega nigde nema), već zbog naglog i strmog spuštanja sa planina (nešto slično opticanju oko prepreke).

Ti si ga bas onako dopunio.Za to treba mnooogo iskustva.
 Btw, nikad nisam bio u Vrscu, ovo sam cuo na predavanjima na fakultetu.

[ptprince]

Btw, nikad nisam bio u Vrscu, ovo sam cuo na predavanjima na fakultetu.

Svaka čast profesorima, ali za te detalje treba biti Vrščanin. Ja nisam, ali ponoviću da verujem ljudima koji to jesu.
Uzgred, lično bih pitao i one koji to tvrde, da mi pokažu taj kanal za kanalisano strujanje. 'Vidi Rim, pa umri'.

[lazar]

  A Kragujevac ne pominjes..... nije samo taj jedan slucaj iz decembra '08. evo poslednje kosavske situacije u Srbiji oko Arandjelovdana kada sam u jednom postu napisao da vetar ima stravicne olujne udare i da lomi drvece i pricinjava stetu a za ovu vest sigurno niste culi, ja sam to video uzivo i krstio sam se!!!  :o

Vetar odneo krov sa škole

Objavljeno: Ponedeljak, 22. novembar 2010. 15:15


Jutros je, u vreme trajanja prvog časa u OŠ “Treći Kragujevački bataljon”, snažan vetar podigao deo krova sa škole i prebacio ga u školsko dvorište. Na svu sreću deca su bila u učioniocima, tako da nema povređenih.

Direktor škole Živanović Slobodan  za Šumadijapress opisuje događaj:

- U 8,10 je došlo do jakog udara vetra. Na žalost, rezultat toga je da je kompletan deo krova, negde oko 30 metara krovnog pokrivača, limenih tabli, skinuto s krova glavne zgrade. Sreća je da su deca u tom momentu već ušla u školske prostorije, i da nije bilo nikakvih povreda. Šta više, deca nisu ni prisustvovala samom događaju, odnosno, gledali su iz učionica šta se događa. Nastava je odmah prilagođena, a deca  čitav dan neće izlaziti u dvorište, pošto se i dalje očekuje da može doći do otpadanja delova krova. Preduzete su apsolutno sve mere predostrožnosti, odmah je kontaktirana opština, gradska uprava za obrazovanje je posredovala u kontaktu sa „Niskogradnjom“ i njihova ekipa je već bila na uviđaju. Trenutno su i oni u velikom problemu i traži se rešenje, kako ne bi bili ugroženi i ljudi koji bi radili na krovu po ovakvom vremenu. Dodatni je problem i najava kiše tokom popodneva, tako da pokušavamo da budemo efikasni kako bi, što je moguće brže, probleme regulisali. Ono što je najbitnije, bezbednost dece uopšte nije ugrožena, a nastava se odvija nesmetano, uz prilagođavanje datom momentu.




IZVOR: http://www.sumadijapress.com/index-p62-ni10432.html

[ptprince]

A Kragujevac ne pominjes.....

Nema potrebe. Pažljivo prati opis šireg područja i videćeš da je Kragujevac obuhvaćen. Užu oblast sam samo ugrubo iscrtao, jer nisam siguran kako da obuhvatim onu obaveznu oblast sa košavom. Dešava se da košave ima samo u Vršcu, a da je već u Banatskom Karlovcu nema. Bilo bi smešno da kažem kako košava u nekim trenucima duva samo u Vršcu. Još malo pa ću svesti tu oblast na vršački aerodrom. ;D

Inače, treba razlikovati košavu od sličnih južnih jakih vetrova. Razlika nije samo u podacima, već u opisu sinoptičke situacije. Kontra primer za košavu jeste 10. novembar ove godine, kada su zabeleženi udari jakog a ponegde i olujnog vetra unutar košavskog područja, ali samo na relaciji od Kruševca do Beograda, dož doline Velike Morave i delimično u Šumadiji. Veliko Gradište, koje je inače po pravilu na udarku košave, tog dana nije beležio tako jak vetar kao što ga je bilo u Kruševcu. Neobično, ali tačno.
Sinoptički, istina je da smo bili u predfrontalnoj zoni, ali gde je bio anticiklon tog dana? nije bilo ništatipično za košavu. Najzad, taj vetar je potrajao tri-četiri sata, i to se ne može nazvati košavom.

[beket]

e, ovo ste bas lepo apsolvirali, narocito nas mali princ...
/jos samo kad bi neko dodao neku makar grubu mapu, bilo bi super.../

[dikile]

Evo je kosava bas duva, na ostalim stanicama dosta slabiji vetar..

[Vozd]

/jos samo kad bi neko dodao neku makar grubu mapu, bilo bi super.../

To, uzela si mi rec iz tastature Stalno se prica o kosavskom podrucuju, a nikako da se to kosavsko podrucje obelezi i napravi nekakva mapa... Prosto neverovatno da tako nesto RHMZ nije uradio.

[ptprince]

/jos samo kad bi neko dodao neku makar grubu mapu, bilo bi super.../

Stalno se prica o kosavskom podrucuju, a nikako da se to kosavsko podrucje obelezi i napravi nekakva mapa... Prosto neverovatno da tako nesto RHMZ nije uradio.

Ma jeste to urađeno, samo ne može sve na sajt. Sajt je predviđen da pruži informacije, a ne da edukuje. Za edukaciju služe drugačije stranice, pa makar ih radila i meteorološka služba.
Uz to, ne može svako da se seti svega. Vaša primedba je skroz na mestu.
Sećam se da je negde postojala jedna 'case study' situacija koja lepo opisuje košavsko područje onim 'metlicama' za pravac i brzinu vetra na sinoptičkoj karti. Ako to nađem, sigurno kačim. Veoma je ilustrativno. A ako ne nađem, možda i sam nešto iskreiram.

[ocelot]

sećam se da je u knjizi iz geografije bila jedna mapa na kojoj je prikazano košavsko područje
svi koji su učili iz onih čuvenih knjiga izdatih 1991. se možda sećaju

[ptprince]

svi koji su učili iz onih čuvenih knjiga izdatih 1991. se možda sećaju

Ja nisam sigurno... ja sam srednu HM školu završio 'te davne' 1984. godine.


Ali kako se stalno reciklira jedan te isti materijal, može biti da je to ta slika.

[ptprince]

Našao sam ovu sliku koja opisuje prostornu raspodelu košave. Preuzeta je iz knjige Meteorologija, Marko Milosavljević (X izdanje, 1982). Nekako sam upamtio tu sliku, a ona se kroz brojne nacrtane karte i pregledane podatke manje-više ponovo javljala.



Na slici se potkrala jedna greška. Umesto naziva Vlasina, ta meteorološka stanica se zvala Predejane. Nebitno, lokacija je mnogo bitnija, a ona jeste ispravna.
Šteta što je ovde obuhvaćena samo Srbija. Podaci za Osijek daju jugoistočni vetar, a za Slavonski Brod istočni vetar. slično je i u Aradu i Temišvaru, dok Drobeta Turnu Severin je imao severoistočni vetar. Nažalost, nemam podatke iz Mađarske za 1957. godinu, ali možda neki drugi primer koji sam budem pravio bude malo širi i detaljniji. I ne bih išao toliko daleko unazad, više od pola veka... to bi bio kudikamo svežiji primer (možda čak iz ovog veka).

[Skyracer]

Imam jedno pitanje vezano za Kosavu u okolini Vrsca. Cesto se dogadja da na istocnom izlazu iz Vrsca (put prema selu Kustilj) merimo rucnim anemometrom i do 15 m/s da bi na brdu iznad sela Kustilj vetar bio najbukvalnije 0m/s. Radi se o vazdusnoj liniji od nekih desetak km bez nekih vecih fizicki prepreka izmedju, uglavnom je to ravnica. Nadmorska visina oba mesta je skoro ista. Jel moze neko da objasni o cemu se ovde radi i kako dolazi do ovakve razlike u jacini vetra na tako malom "brisanom" prostoru? Po mojoj logici, ocekivao bih da na Kustiljskom brdu vetar bude jaci jer direknto gleda na Karpate. Ovakva, obrnuta situacija mi nije jasna.

Inace, ova pojava u opste nije retka. Vrlo je tesko (barem meni) odrediti kad ce doci do ovakve situacije. Da napomenem da na meteo stanici u Banatskim Karlovcima vetar bude 10+m/s a na Kustilju 0 m/s i da takva situacija uvek traje celog dana.

[gencic]

Sto se tice vetra i uopste strujanja vazduha oko i preko planinskih prepreka, to je citava nauka.

Treba imati na umu da je kosava plitak vetar, tj. on duva do nekih 1200-1300 mnm, a preko te visine imamo sasvim drugacije strujanje.

Dalje, kada se uspostavi strujanje, koje je usmereno tako da je vazduh primoran da se krece preko orografske prepreke, javljaju se znatne komplikacije u strujanju. Postoji i takozvana zona zastoja koja se nalazi u prednjem, navetrenom delu uzvisenja, gde se vazduh kao stisljiv fluid nagomilava do neke mere, da bi se prebacio preko prepreke(tu je vetar prakticno 0). Moguce je da se radi o takvom slucaju. Isto tako treba napomenuti da vazduh nece da se prebacuje preko brda ukoliko nisu znacajnih dimenzija normalno na pravac strujanja, vec ih obilazi sa strane. Ima tu jos price, dodacu kad stignem.

[Skyracer]

Znam podosta o "kompresionoj" zoni na navetrenoj strani. Upravo na toj strani brda i letimo, tako da imam puno iskustva sa raspodelom strujanja oko brda, od podnozja pa do nekih 200m iznad vrha brda (ako govorimo o Vrsackom bregu) koliko mozemo da izvucemo samo na vetar koji ide preko brda kao sto si rekao a ne oko brda. Konvekciona strujanja nam omogucavaju da ispenjemo do baze, ali to je skroz druga situacija. U dnu brda je moguc i lednji vetar zbog rotora koji se tu formira.

Situacija koju sam pomenu mi upravo nije jasna jer nema ama bas nikakve prepreke koja bi uticala na brzinu vetra. Da vetar slabi na svojoj putanji bih mogao i da shvatim, ali mi nije jasno zasto pojacava. Mozes da pogledas na Google Earth-u orografiju terena o kome pricam: potez od sela Kustilj pored granice sa Rumunijom pa zapadno do Vrsca.