Jako mi je žao što si doživela takvo razočarenje, Brandži. Moj sin ide u istu školu u koju sam i ja išao 35 godina ranije. Iako je to ista škola, vremena su drugačija, a razlika se oseća u velikoj meri.
Opasno se danas živi. Od devedesetih naovamo sve se nekako izokrenulo, ljudi su poblentavili, prolupali, okrenuli se ekranima umesto drugim licima, i počinju da veruju da je pravi svet na fejsu, a ne u ulici u kojoj živiš. Ni škole ne izgledaju isto. Sad su tu kamere, obezbeđenje koje figuriše po školskim dvorištima, ali hoće li ih to zaštititi od nasilnika koji im umiljato prilazi? Deca se sve više druže po igraonicama, a u kuću školskog druga se skoro i ne ulazi (bar po Beogradu). Roditelji su preokupirani panikom da zarade za život, zapostavljajući pravi razlog života, a to su deca. Deca se ne potresaju mnogo, jer za bolje ne znaju, nije im pokazano. Bleje ispred računara, televizora, spavaju na času budni, domaće zadatke ne rade, obaveze nemaju, kao ni osećaj da su deo ovog društva. I to upravo zbog svog tog zanemarivanja. Sami se snalaze kako umeju.
I šta je 'normalne' ljude okrenulo na mračnu stranu? Sve češće sam svedok (i kolateralni učesnik) porasta napetosti u odnosima među ljudima, neke mržnje, šta li je... Da li je razlog tome nemaština? Da, ali ne finansijska, već duhovna, humana nemaština. Inflacija je zahvatila ljudski rod po najlepšim vrednostima, a to je duhovnost, zdrav razum, ljubav, kao kategorije koje gube na popularnosti i upotrebi. Nasuprot tome, sve više bujaju negativnosti.
Svaki problem može da se reši pronalaženjem osnovnog uzroka, pa tek onda otklanjanjem te osnove. Smatram da se treba boriti za decu svakog dana, biti sa njima, družiti se, nagrađivati i kažnjavati prema zasluzi, ne biti nasilan prema deci ni pod kojim uslovima (čak i kada su stvarno nemogući i svojeglavi - oni samo žele pažnju odraslih, jer osećaju da je nemaju). Razumeti dečije probleme i savetovati ih, pokazati im primerom šta treba da se radi. Pokazati prirodu u šumici, parku, a ne na National Geographicsu.
Lično, muku i ja mučim sa decom, ali smatram da su to ipak dobri ljudi i da se vredi pomučiti. Roditeljstvo nije nimalo lako. Život živim za decu, da budu bolja. Ali, otkako sam postao roditelj, pitam se kako treba da ih vaspitam. Beskrupulozni idu dalje, imaju više... (imaju li?) a dobri i pošteni su samo za bajke za malu decu, za svet zmajeva, princeza i hrabrih viteza. Treba se odupreti takvim tendencijama, vratiti stare ljudske i humane vrednosti u upotrebu, po svaku cenu! Kazna za to će biti propast te dece kao odraslih ljudi i njihova nemogućnost da ostave potomstvo, naročito ono zdravo.