Zasto sam dao otkaz sekretarici?!
Pre dve nedelje sam napunio 38 godina. Ujutru, na svoj rodjendan, sam se probudio prilicno neraspolozen, ali, godine cine svoje! Otisao sam u kuhinju uveren da ce mi zena osveziti dan sa jednim: "Dobro jutro i srecan rodjendan, muzicu moj zlatni!" A verovatno me i iznenadi nekim poklonom.
Nista. Nije rekla ni dobro jutro, a kamoli ostalo cemu sam se nadao!
Dobro, pomislio sam, s godinama postanu takve, ali deca, ona su me se sigurno setila. Takodje nisu nista rekla.
Duboko razocaran otisao sam na posao. Cim sam usao u kancelariju, docekala me je moja sekretarica Lidija sa osmehom na licu i procvrkutala:
"Dobro jutro, gospodine sefe, i sve najbolje za Vas rodjendan!" Odmah sam se osecao bolje. Ipak se neko setio da mi je danas rodjendan. Udubio sam se u posao i radio do podneva.
Tada je na vrata pokucala Lidija: "Znate sefe, danas je tako lep dan, a i rodjendan Vam je, pozivam Vas na rucak!".
"To je najlepsa stvar koju sam danas cuo", odvratih, "Idemo?" Otisli smo na rucak u odlicni mali intimni restoran na periferiji, priustili sebi martini (nekoliko) i beskrajno uzivali u odlicnoj hrani.
Kad smo se vracali nazad, Lidija je rekla:
"Znate sefe, tako je poseban dan, zasto se vracati u kancelariju?".
"Stvarno ste u pravu", rekao sam, kao svaki dobar sef zadovoljan svojom sekretaricom.
"Onda Vas pozivam kod sebe na casu vina!"
U njenom stanu sam se udobno smestio, Lidija nam je sipala vino i kad smo se kucnuli, rekla je:
"Samo trenutak, sefe, da obucem nesto udobnije!".
"Svakako, samo napred!", odgovorio sam, vidno uzbudjen i u treptavom iscekivanju. Otisla je u spavacu sobu i vratila se posle nekih pet minuta.
U rukama je nosila veliku tortu, a iza nje su isli moja zena, moja deca,
prijatelji i nekoliko kolega s posla. I svi su pevali "Happy birthday to
You...".
A ja sam sedeo na kaucu potpuno iznenadjen i go ...
