U psihologiji sam čitao nešto o Maslow-ovoj hijerarhiji potreba i tu je objašnjeno kako su bazični nivo osnovne fiziološke potrebe i zapravo onaj ko brine o tome da li će imati za hranu i od čega će da preživi, on ni ne razmišlja o drugim zadovoljstvima i potrebama na višim lestvicama. I kako koju od tih narednih lestvica ispuniš, uvek ćeš težiti za onom višom i u ljudskoj prirodi je da ćeš se porediti sa ljudima koji su naizgled dostigli taj nivo.
Bacih se u tešku filozofiju, ali nadam se da je uhvaćen smisao poruke. I naravno, ne pričam o nikome konkretno, već potpuno uopšteno.
Miloše fenomenalan text. Pogotovo si me zainteresovao za ovu Maslow-u hijerarhiju potreba...
Nisi se uopste bacio u tesku filozofiju cak mi zao sto nisi jos pisao.
Sto se tice onoga sto sam spomenuo da je jedino zdrava (ona koja nas cini srecnim) kompetitivnost prema samom sebi, sada cu vam ispricati jednu pricu. Cuo sam nesto slicno i ne secam se detalja, tako da cu probati da izmislim pricu svojim recima i kroz pricu vam objasnim zasto niste srecni kada se poredite sa drugima.
Jedna uciteljica je odlucila svake nedelje da izabere djaka nedelje.
Prve nedelje je pobedio M jer je dobio sve petice te nedelje. On je bio veoma srecan zbog te titule dok su mu ostali pomalo zavideli jer su zeleli da budu kao on. S se osecala bas vezveze jer je dobio peticu iz predmeta kao sto je likovno, a ona bas neume lepo da crta i mrzela je sebe jos vise zbog toga.
Sledece nedelje je pobedio J jer je bilo skolsko takmicenje u skoku u dalj i on je pobedio i tako osvetlao obraz njegovor razredu. Deca su mu pomalo zavidela jer dosta njih nije talentovano za sport i zbog toga je zamrzelo svoje telo. Da stvar bude gora medju njima i proslonedeljni pobednik S cija je slava kratko trajala i osecao se isto lose jer je zeleo da ponovi uspeh od prosle nedelje, ali eto njemu bas neidu sportovi.
Razliciti djaci su dobijali priznanja, ali su kao kolektiv svi postajali nesrecni. I oni koji su pobedjivali su veoma kratko bili srecni, i ubrzo ponovo postajali nesrecni jer najvise sto su mogli je bilo da ponove svoj uspeh, a cak i tada nisu bili srecni jer su samo ponovili svoj uspeh, nisu ga prevazisli.
Uciteljica uvidevsi da je to bio los potez i da su djaci mnogo depresivniji i nesrecniji zbog toga odlucila je da promeni takmicenje. Rekla je da cemo opet birati djaka nedelje, ali da moze pobediti vise njih i da ce odluka biti donesena na osnovu neke svoje licne pobede.
M sa pocetka price je bio medju 3 pobednika prve nedelje. Iako je netalentovan za sport uspeo je prvi put u zivotu da uradi kolut unapred, R je isto pobedio bio je povucen i tih ali je poverio svoju tajnu drugaru, devojcica kojoj nije islo likovno je pobedila samo zato sto je pozajmila svojoj drugacici cetkicu jer je zaboravila i nije htela da ona dobije losu ocenu. Oni su bili srecni i nisu izazivali zavist kod drugih, a drugi su shvatili da moraju da pobede sebe u necemu da bi bili djaci nedelje (postajali su kompetitivni prema samom sebi).
Seledece nedelje su pobedili drugi djaci, svi zbog postupaka kojim su postigli najbolji licni uspeh. M je dobila prvi put 5 iz matematike, bila je djak nedelje i bila je jako srecna.
Vremenom se raspolozenje u razredu vidno popravilo, vise nisu bili zavidni jedni prema drugima. Zeleli su da pomognu drugima da pobede jer su tako i oni pobedjivali i tako su uzivali i u tudjim uspesima. Njihove pobede su ih odrzavali srecnim sve do naredne pobede, i tako su to zadoljstvo hranili novim pobedama. Uvek su znali da mogu sebe da pobede u necemu i da na to ne uticu drugi. Kada i ne pobede, uzivali su zbog poslednje pobede.
Eto tako je uciteljica shvatila da ne treba da se poredi i takmici sa drugima nego sa samim sobom i cak i ona se osecala odlicno. Shvatila je da je i ona pobedila samu sebe kada je shvatila kako da ucini djake srecnim!