Ko puši, umreće. Ko ne puši, isto će!
nepušač
Nego, ove morbidne slike me podsetiše na jedan vic o dugoživućim ljudima:
Tražili svetski naučnici najdugovečnijeg čoveka na svetu, pa su se tako obreli u zemlji sa velikim brojem dugovečnih (recimo da je to negde na obroncima Kavkaza, nije važno). Sretoše ljudi jednog starca; čiča jedva ide, potpomaže se štapom, drhte ruke, ali ide.
- Kako ste doživeli ovoliku starost? - pitaše starinu.
- Bio sam umeren u svemu. Redovno sam šetao, svako jutro, pio kefir, jeo zdravo... Nisam mislio nikom loše, čistih sam misli... Volim šah...
- I koliko imate godina?
- 114 - odgovori starac.
Odoše ljudi dalje, i naiđu na babu koja ne može ni da hoda, poluslepa od starosti, sva se trese. I nju pitaše naučnici isto pitanje, a ona odgovori (izvin'te, malo šuška, poispadali joj zubi od starosti):
- Šinko, ja šam šamo ždravu hranu jela, nišam še trošila bež potrebe, bila uvek na švežem važduhu, rešavala ukrštene reči dok šam mogla, pričala unučima, praunučima i deči priče...
- I koliko imate godina?
- 121!
Odoše ljudi dalje, sa nevericom da će naići na još starijeg. Kad ono, iznenađenje. Čovek koga su videli jedva i da je sedeo, opale kose, ispalih zuba, kože sive i suve, upalih očiju toliko da se skoro i ne vide, pogleda mutnog... Naravno, usledilo je isto pitanje (koje su morali da ponavljaju nekoliko puta na sav glas, jer je čovek bio skoro potpuno gluv), a on krajnje drhtavim glasom ispriča:
- Ma ja sam vam, ljudi, jeo šta sam hteo, pio rakiju, vino, pušio, jurio žene ceo svoj život, bančio i provodio se do jutra skoro svaki dan!
- Neverovatno! I koliko vam je godina?
- 62!