Doduše što se tiče prometnih ulica ni na periferiji nije baš bitno drugačije -prošao sam popodne kroz Borsku na Miljakovcu i dalje ka Rakovici, nije baš neka "snežna idila" 
U manjim ulicama je sasvim lepo 
Naravno to je donji deo a ne "tvoj" Miljakovac 3 "u šumi" tj. pored šume koja se sve više smanjuje zbog besomučne izgradnje, bez nekog jasnog plana -pre 10-15 godina u tom delu maltene nije bilo zgrada a sada je mali haos sa tendencijom da postane još veći. Naravno, ovaj malecki "haos" ne može da se poredi sa opštim haosom na npr. krcatom Vračaru koji je pre 25-30 godina baš lepo izgledao ali tada je bilo dosta manjih zgrada i kuća sa dvorištem a bilo je i mnogo manje onih koji imaju "specifičan akcenat" (i na ulici su najglasniji, pri parkiranju najbezobrazniji -tu svakako ne mislim na one koje je velika životna muka naterala da se presele ili su bili progonjeni od "nekadašnje braće") i kojima je najveća želja da kažu da žive na Vračaru ali u maltene svakom razgovoru spominju svoj rodni kraj koji je "mnogo ljepši" ali u koji ni po koju cenu ne žele da se vrate. Nadam se da mi niko neće zameriti na ovakvom komentaru, ovo se NE odnosi ni na koga od aktivnih članova sa foruma -pišem kao "stari Vračarac", (i mama i baba, deda su živeli ovde, baba/deda pre 2. svetskog rata -ovo sada zvuči kao da sam "starac Fočo od stotinu ljeta" -doduše broj mojih godina "upisanih" na forumu je vrlo sličan ) i mislim da imam dobar uvid u to kako se Vračar menjao tokom prethodnih decenija.
Evo da nastavimo ovde započetu diskusiju, da ne zatrpavamo aktuelne. U pravu si za Miljakovac 3, to je divlje naselje izgrađeno u prethodnih 10-15 godina na južnim obodima šume, koja je pritom dosta stradala nažalost.
Ja nisam sa te strane, već u urbanom delu Miljakovca koji se zove Miljakovac 2. Izgrađen je planski sredinom 70-ih otprilike koju godinu kasnije od Miljakovca 1 koji ima deo sa kućama što mu dođe nešto kao stari Miljakovac. S obzirom da je kompletno naselje izgrađeno pre više decenija i planski, ostalo je jako puno zelenila na sve strane i prostrani Miljakovački park koji deli Miljakovac 1 i 2. To zelenio je, pored šume pravo blago Miljakovca i jedan od razloga što sam se opredelio da mi baš tu bude novi dom. A tek da ne pominjem veću nadmorsku visinu od ~180mnv. gde je moja zgrada do 200mnv. (najviši deo Miljakovca 2).
Ovo što sam zaokružio na mapi je Miljakovac 2, čak i na mapi se vidi koliko tu samo zelenila ima:
izvor - google mapsA ova naselja što bujaju po južnim obodima šume su posebna priča. Samo par puta sam zašao do tih krajeva i mogu samo da kažem da to više nikakve veze sa Beogradom nema. A šire se neprestano i spajaju u jedno veliko divlje naselje, krče to malo šume što je ostalo tamo. Pitam se može li to iko da zaustavi.
A što se tiče tih novopečenih Vračaraca koje pominješ, znam tačno o čemu pričaš. I ja sam od takvih delimično pobegao.
Ali isto tako smatram da ne treba o ljudima suditi na osnovu toga gde su rođeni i odakle dolaze. Ja sam mnogo puta dolazio zbog toga u neprijatne situacije, da ljudi odjednom počnu da drugačije gledaju na mene kada kažem odakle sam. Tako da gledam i kad upoznajem nove ljude da ne govorim gde sam rođen, osim ako baš moram. I gledam i da sakrijem akcenat što je više moguće. I to ne zbog neke naprasne želje da postanem Beograđanin. Ne, to neću nikad biti, možda eventualno hoće moja deca jednog dana. Eto, sudbina je tako htela da ostanem ovde, iako mi to nije bilo u planu kada sam nekad davno došao na studije. Ali sad odužih previše sa ovom temom, iako ne volim puno da pričam o tome.
