Dotakoste se opet još jedne zanimljive teme, drago mi je što vidim da se na forumu piše o knjigama.
Za početak, moram da se složim sa Sofrom da nema tog ekrana, tableta, dark mod-a koji može da zameni knjigu u ruci. To je ipak neki poseban osećaj i mislim da štampane knjige nikada neće izaći iz mode, odnosno da ih neće elektronski oblik u potpunosti zameniti.
Ako izuzmemo stručnu literaturu koje sam se načitao na gomilu, uglavnom spremajući ispite, nešto što svakodnevno čitam još su i knjige u enciklopedijskom formatu sa puno ilustracija vezane za moje hobije i interesovanja, pre svega mikologija i gljive.
Kad je beleristika u pitanju, recimo da je period od završenog fakulteta pa do pre nekih pola godine period kad sam relativno puno čitao, otprilike jednu knjigu mesečno. Sada su mi se u prethodnih pola godine potpuno promenile životne navike, što zbog roditeljstva, što zbog drugačijeg radnog vremena. I sada kad mi je postalo potpuno nezamislivo da nađem vremena da odgledam neki film, a kamoli seriju, žalim što svaka odgledana serija u skorijoj prošlosti nije zapravo bila barem jedna pročitana knjiga.
Od beleristike preferiram domaće autore, ali daleko od toga da smatram domaće autore kvalitetnijim od stranih, tu su dva razloga. Prvo, koliko god obožavao Murakamija i pročitao skoro sve njegove knjige, sigurno je da će mi biti lakše da se dok čitam poistovetim sa nekim piscem iz ovih krajeva sličnog mentaliteta, nego sa nekim Japancem koji živi u daleko uređenijoj i normalnijoj državi među normalnijim ljudima. Drugo, koliko god da je dobar prevodilac, deo smisla, suštine se izgubi u prevodu, pogotovo ako se prevodi npr. sa arapskog na engleski, pa sa engleskog na srpski.
Evo nešto od knjiga domaćih autora koje sam uspeo da pročitam u prethodnih godinu dana (uglavnom početkom ove godine i krajem prošle).
Vladimir Vujović - Spaljivanje Džošua Drveta
Nije da se hvalim da mi je rođeni brat pisac. Ok, hvalim se.
Knjiga jako zanimljiv spoj postapokaliptične naučne fantastike i flešbekova generacije odrasle nakon bombardovanja '99. Meni je lično bilo zanimljivo kako su neki likovi događaji iz našeg realnog života pretočeni u neki drugi naizgled izmišljeni grad, a zapravo mnogo je više paralela sa stvarnim svetom nego što deluje na prvi pogled.
Enes Halilović - Ljudi bez grobova
Jako zanimljiva i topla ljudska priča, o porodici, o prijateljstvu, o stalnom traganju za prošlošću bez koje ne možeš da se okreneš budućnosti. Jedna od onih knjiga koja se čita u jednom dahu.
Srđan Valjarević - Komo
Još jedna zanimljiva knjiga koja je tipičan primer kako se ni iz čega može napraviti vrhunska knjiga. Za razliku od prethodne dve, gotovo da ni nema radnju. Naizgled više podseća na dnevnik koji je neko vodio na ekskurziji, putovanju. A zapravo mnogo zanimljivih događaja, konverzacija, misli.
Damir Karakaš - Sjećanje šume
Po stilu jako zanimljiv hrvatski autor, možda previše specifičan da bi se dopao širim narodnim masama. Knjiga koncipirana na kratkim pričama iz detinjstva koje je proveo na selu u nekoj nedođiji u planinama.
Saša Ilić - Pas i kontrabas
Dobitnik NIN-ove nagrade za pretprošlu godinu. Možda od svih navedenih meni najmanje legao, možda previše mračno za moj ukus, ali svakako kvalitetna knjiga.
Sledeće u planu mi je Lana Bastašić - Uhvati Zeca.
