Tema: Jezičke nedoumice

[beket]

Možeš da downloaduješ

 

dabljudabljudablju tačka ertees tačka r s
ili tačnije
даблјудаблјудаблју тачка ер те ес тачка р с

(u prevodu www.rts.rs)

kakva je to pismenost kada se jedna web adresa izgovara na tri izmešana načina?

 

elem, ne samo što nismo adaptirali skraćenice za naš novi domen, nego nismo dobro prisvojili ni te strane reči...

a ipak, reč "daunloudovati" /u značenju "preuzeti fajl"/ ušla je u prvo izdanje novog rečnika stranih reči (Klajn-Šipka, 2006)

[Mili-CQ]

a ipak, reč "daunloudovati" /u značenju "preuzeti fajl"/ ušla je u prvo izdanje novog rečnika stranih reči (Klajn-Šipka, 2006)

Pre neki dan dosao jedan programer u kancelariju da objasni devojkama nesto oko slanja priloga za sajt...
Prvi put sam cuo da programer ne koristi rec download-ovati i upload-ovati!!!
Imo je jos dosta zanimljivih prevoda.
Koristio je sledece: Download-ovati = spustiti,spuštati... ; Upload-ovati = Podići,podižeš...

[beket]

Pa ja sad sto ucim iz nekih udzbenika(doduse jeste da je jedan iz 1968. godine), svuda se koristi termin barski sistemi.Baricki mi je nekako vise hrvatska varijanta, a i imamo jedno(ili vise?) mesto blizu BG-a, pa da ne bude da je ciklon iz Barica.

To ti je slicno kao da te pitam, da li je ciklon ili ciklona? Neka koristi kako ko voli. (tolerancija na nivou)

naravno da je kod nas ciklon, a kod komšija/susjeda - ciklona...

ali ovo drugo - hm!
naši stari rečnici ne navode te prideve u tom značenju, pa ni novi rečnik stranih reči...

doduše, zabeležena je odavno imenica bar - kao 'jedinica za merenje atmosferskog pritiska' -
tako je i u prvom tomu Rečnika SANU (iz 1959), gde postoji samo pridev barski - 'koji se odnosi na baru' ili na grad Bar -
/novija značenja vezana su za noćni klub/ - ali to je sve!

inače, nekad je postojao 'barometar' (prema francuskom), a još pre njega - 'baroskop' (po uzoru na nemački)

dakle, ako u meteorološkoj stručnoj terminologiji postoji /takođe nezabeležena i meni nepoznata/ reč - 'barika' - pored znanih bar i milibar, onda ima smisla i ovo 'barički', bez obzira da li se radi o našem ili susednom jeziku -

a možda je sve to nečija stara 'greška', tj. namerno diferenciranje od postojećih reči, kao u onom lepom primeru kraljevski - kraljevački?

[gencic]

Hvala na razjasnjenju.Ja sam koristio ovaj izraz baricki, sve dok nisam poceo da citam udzbenike u kojima stoji barski sistemi i to ne na jednom, nego na vise mesta.Bitno je da se zna sta je tacno, pa cemo se mi sluziti po volji.

[ptprince]

Tek sad vidim raspravu na ovu temu na svom mestu.
U Srbiji se uvažava termin 'barički', dok je 'barski' dozvoljen i razumljiv (da ne teramo mak na konac).
Termini koji su nastali od pojmova vezanih za atmosferski pritisak ima još. Recimo, 'termobarički greben' (nigde još nisam čuo za termobarski greben, čak ni kod 'susjeda'). Dovoljno za podršku mojim tvrdnjama?
Ali, 'barički' ili 'barski' gradijent je vešto i solomonski rešen u terminu 'gradijent pritiska'. Kad ne znaš šta da odabereš između dva termina, smisli treći termin i sve ih zezni.
Šalim se. Uvaži barički. Najzad, znam da te pamet ne koči (iako je imaš), pa pitaj šta kažu profesori (naročito Ćurić). Živo me zanima. Ako ti oni kažu drugačije, i to pod pretnjom padanja ispita, javi mi da ne roknem i ja, te rasreši ovu zavrzlamu.

[beket]

naravno, stručna terminologija bilo koje oblasti nije usko lingvističko pitanje /kao što sam već više puta naglasila, naročito povodom onog lepog trik pitanja inspirisanog matematičkim terminima/

a to što leksikografi iz naše akademije nisu uvrstili 1959. nijedan udžbenik iz meteorologije, to ne znači da pridevi barski/barički danas ne postoje -

ali ako mi niko nije potvrdio da postoje imenice tipa 'barika/barica' ili glagol 'baričiti' - od kojih bi bila eventualno pravilno izvedena reč 'barički' - onda postoji samo jedno logično objašnjenje za ovakvu derivaciju prideva: oblik je nasumice i nepismeno izmišljen na osnovu nekog stranog izraza...
/a sigurno znate kako je to na engleskom i ko je uopšte izmislio te sisteme?/

[ptprince]

ali ako mi niko nije potvrdio da postoje imenice tipa 'barika/barica' ili glagol 'baričiti' - od kojih bi bila eventualno pravilno izvedena reč 'barički' - onda postoji samo jedno logično objašnjenje za ovakvu derivaciju prideva: oblik je nasumice i nepismeno izmišljen na osnovu nekog stranog izraza...
/a sigurno znate kako je to na engleskom i ko je uopšte izmislio te sisteme?/

Nešto se ne sećam da je neki engleski tekst imao reč 'baric'. Zaista, u pravu si. Moraću da prelistam Bjerknesovu Dinamičku meteorologiju, to mi je nekako literatura koju mogu da pregledam za ove termine. Dakle, ako je čak i taj pridev neko izmislio, nije bio Englez. U ovom slučaju, to je Norvežanin.

Sećam se (možda sam i pominjao ovde, na forumu), kako je na jednom međunarodnom stručnom skupu (kojem sam prisustvovao u Bukureštu, maja ove godine), bila korišćena reč 'recommendable' (što bi u slobodnom prevodu bila reč 'preporučljiv', ali...) sve dok se za reč nije javila koleginica iz Irske, stavljajući primedbu da takva reč ne postoji u engleskom jeziku. Zaista, pregledajući MacMillana, nisam naišao na tu reč koju su izmislili ljudi kojima engleski nije maternji jezik.

Uvek se setim jedne lekcije u višem kursu engleskog jezika, u kojoj postoji sledeći dijalog (prevedn na srpski, da ceo svet razume):
- Da li u Australiji možemo govoriti engleski jezik?
- Da, ali morate prvo da ga naučite.

[Stefano]

Beket, verovatno si pisala o tome, ali da ne pretrazujem svih 14 strana... ukratko... da li je pravilno napisati u koliko ili ukoliko. I za jos jednu rec me isto to zanima, ali ne mogu sad da se setim koja je u pitanju...

[beket]

ne, o tome do sada nije bilo reci, barem koliko se ja secam -

a kad se stef doseti sta je jos zanimljivo - bice i odgovora

[Milosh]

Sam si već odgovorio. Evo ovdje:

Beket, verovatno si pisala o tome, ali da ne pretrazujem svih 14 strana... ukratko... da li je pravilno napisati u koliko ili ukoliko. I za jos jednu rec me isto to zanima, ali ne mogu sad da se setim koja je u pitanju...

Vjerovatno nikad ne bi napisao "u kratko...".

[Kimi]

Beket još jedna nedoumica:

U tekstu u aktuelnim sam napisao:

''S obzirom''

ili je trebalo ''s'obzirom'' ?

Ja mislim da sam pravilno napisao,bez ovog apostrofa E sad da li sam u pravu ?

dosetio sam se :

i dalje ili idalje
svo vreme ili sve vreme

Stefano, ono što je sigurno je da ''idalje'' ne može zajedno...dakle piše se ''i dalje'' 

A za ovo drugo..hmmm...nisam siguran 

[beket]

mali dijalog:

"Ukoliko želiš da me vidiš, moraš da dođeš tačno u toliko i toliko sati!"
"U koliko sati?"
"U osam i deset."

/nadam se da se iz primera jasno vidi kad se piše odvojeno, a kad zajedno/

ovo sve ostalo sam više puta objašnjavala, sad samo kratko da ponovim kako je pravilno:
s obzirom
i dalje
sve vreme

[ptprince]

'Ukoliko si dostupan, u koliko sati ćeš doći?'

Dva različita pojma, dva različita pisanja. Vrlo jasno.

Još jedan primer: 'U kratko vreme je sve ukratko ispričano'

Edit: Beket i ja smo poslali slične postove... neka stoje oba.

[Milosh]

Imena mjeseci u godini, dana u nedjelji, se pišu malim slovom.

[beket]

iako / i ako ---
 
"Doći ću, iako sam umoran." /u značenju: mada/
"Ako bude kiše i ako bude grmljavine - neću doći."

[beket]

Najpadavinskija oblast /.../
najkišnija oblast /.../
najviše padavina
Najsmisleniji odgovor (i najpribližniji istini) /.../ najviše padavina na nekoj srednjoj visini baze najkišnijih oblaka i mao iznad toga, u mestima najveće vodnosti oblaka.
/.../ najviše padavina
Najmanje padavina
najsušnija oblast. Najmanja godišnja količina padavina najmanje (ili najviše) padavina --------------

joj, koliko superlativa u jednom jedinom postu... /u skladu sa temom, naravno/

smetaju mi samo neki oblici /u citatu boldovani/

superlativi se grade samo od pravih prideva, a sve ostalo - uključujući i glagolske prideve - spada u neologizme /izmišljene reči/

/tja, čisto sumnjam da bi u onoj "slagalici" priznali reč najpadavinskiji/

[ptprince]

Ih, malo slobode na forumu nije naodmet, ali u pravu si, treba se držati književnih oblika.
Međutim, u RHMZ postoje tri vrste meteoroloških stanica. To su glavne, klimatološke i padavinske. U literaturi na engleskom se ovaj pojam susreće u obliku 'precipitation station'. Sad, ako sam ja zabrljao sa najpadavinskijim - od prideva 'padavinski' koji je (ne)pismeno usvojen - ja sam samo sebi dao za pravo da osmislim ovakav superlativ za koji sam svestan da nepismeno zvuči (što fino i pristojno kažeš 'neologizam').

Najsmisleniji... i to je više neologizam, zaista. Vodiću više računa o tome.

Zaista, post obiluje superlativima, a kao i skoro svi ostali, pisan je u jednom dahu ('piši kao što govoriš'). Najzad, kako bez toliko superlativa smisliti tekst koji bi opisao ekstremne vrednosti tih klimatskih elemenata? Može se to, naravno, ali znaš, kad neko zapeni objašnjavajući...

Za Slagalicu sam smislio reč koja glasi 'najslagalističniji', ali mi ne bi priznali, jer ima više od 12 ponuđenih slova.

Hvala što nas čitate!

[beket]

da li je neko čuo za "pršić" ili "ponovac" - ?
za "celac" ili "snežanik" -
pa onda "stojser" -
"sušac" -
"istresine" -

to su sve stari nazivi za pojedine vrste snega -
verovatno regionalni - ne znam odakle -

[ciklon]

Haha, nikad nisam cuo ni za jednu od tih vrsta ali citajuci sad tvoj post otprilike sam razumeo o kakvom tipu snega(sneznih padavina) se radi.

[beket]

nepravilno je 'potforum' - treba podforum!
  /objašnjenje neki drugi put, ako nekog baš zanima/