sad ću ipak da citiram konkretan post, pošto je dotična greška apsolutno prirodna, mada se kosi sa opštim pravilima naše gramatike:
Freddy u prognozi za oktobar kaže:
"Uz neke male varijacije mogli bi da imamo pravu zimsku situaciju."
kao što sam već pominjala, postoji tendencija ujednačavanja na to - BI (umesto: ja bih, mi bismo, vi biste, itd)
zvanično - pravilno je samo: mogli bismo...
ali u nastavku te fraze meni opet nešto leži - mogli bismo imati...
a taj infinitiv, kao što sam već pominjala (povodom glagola "trebati"), nije karakterističan za srpski, odnosno za 'istočnu varijantu' /nekadašnjeg/ sh jezika...
dakle, ako već negde postoji u rečenici nastavak koji signira aktera radnje (onog koji bi u ovom slučaju mogao imati tu situaciju) - to MI već se podrazumeva u obliku "imamo", pa zato dolazi do 'greške'...
da ne davim (pošto je ovo stvarno zapetljana stvar...) - u ovakvoj rečenici ipak ostaje konfuzija: ako bih dopisala ono što se podrazumeva, stvar bi bila užasno nakaradna:
(...) mogli bi /ONI/ da /MI/ imamo pravu zimsku situaciju.
naravno, za onog ko stalno u sebi izgovara - MI BI, VI BI, JA BI, TI BI - tu i nema greške...