Tema: Jezičke nedoumice

[zec]

E hvala ti Beket,tako sam i mislio,hej Lola!Ali mom drugu se to ne moze objasniti.

[beket]

E hvala ti Beket,tako sam i mislio,hej Lola!Ali mom drugu se to ne moze objasniti.

nije ni tvoj drug mnogo pogrešio, jer razmišlja po logici koja važi za neke ženske nadimke:
Jela, Zoka, Maca - tu će uvek biti vokativ Jelo, Zoko, Maco...

objasni ti njemu lepo da se kuca prosto tako zove i da to nije nadimak

[zec]

Zasto neki ljudi kazu ''meni hvali 5 dinara'',umesto ''meni FALI 5 dinara''?
Znam da je pravilno fali,ali kad mi kaze HVALI,to tako zapara usi.

[beket]

Zasto neki ljudi kazu ''meni hvali 5 dinara'',umesto ''meni FALI 5 dinara''?
Znam da je pravilno fali,ali kad mi kaze HVALI,to tako zapara usi.

to je opet greška po analogiji: znaju da nije pravilno reći "e fala ti, brate" (umesto "hvala ti, brate"), pa misle da je u pitanju ista reč istog korena, a eto nije... (to se zove hiperkorektnost)
e, kad se zahvaljuješ - u pitanju je reč slovenskog porekla, a ovo kad nam nešto nedostaje, tj. fali - u tom slučaju je reč nemačkog porekla, a to se slabo zna -

[beket]

interesantno da je ova "beogradska" varijanta novijeg datuma i da su se dugo naši gramatičari opirali tome (to je ono što vam stalno pričam - pre ili kasnije, opšteprihvaćena "greška" postane pravilo)

zato u Jezičkom priručniku (1991) Ivan Klajn piše:

"Dvosložna imena odmila (hipokoristici) sa završetkom na -e, kao Mile, Rade /.../ u gramatikama su priznavana samo s promenom Mila, Milu, Milom, Milov, kakvu imaju u centralnim i južnim govorima, ili (od) Mile, Mili, Milin (u zapadnim govorima).
Promena Mileta, Miletu, Miletov, međutim danas je toliko raširena u jeziku velikih gradova da se više ne može goniti iz standardnog jezika."

dakle, to važi samo za nadimke, ali ne i za imena na -e (Đorđe, Pavle), zato će to Mile i Dule naš gradski osećaj za gramatiku tretirati kao dete (ista promena za srednji rod: uzeću od deteta, od mačeta, od govečeta; ali - vidim dete, mače itd. - tu se genitiv i akuzativ ne poklapaju)

ali po analogiji sa padežima za muški rod, tu je došlo do ukrštanja dve paradigme:
Video sam Pavla, ali neću od njega da tražim slike, nego od Đorđa.
Video sam Duleta, ali neću od njega da tražim slike, nego od Mileta.

to je sigurno nastalo da ne bi dolazilo do zabune u tim pomenutim "velikim" gradovima, gde je uvek bilo puno ljudi s raznih strana i gde je trebalo precizno razlikovati o kome je reč... jer ako meni neko kaže da bio - kod Mileta, ja znam da se njegov domaćin zove Mile /tj. tako ga zovu/, a kad kaže da je bio kod Mila, onda se taj valjda zove - Milo! a ako je bio kod Mile (s dugim akcentom na I) - mislila bih da mu tepaju: Mila... (ovo ja sad s naivne pozicije, tako kako to deca razumeju)

e sad, problem je u tome što u tim nekim krajevima ili ne postoje nadimci Mile, Dule i sl. - ili su došli naknadno, pa se izjednačili s onim imenima na -o

u svakom slučaju, tradicija našeg standardnog jezika voli da pamti pravila koje je nekad propisivala, tako da beogradske (i ine) navike ne mogu biti baš toliko dominantne, barem što se tiče zvanične gramatike... ali u svakodnevnom govoru - sve što iskače nekom deluje smešno, nekom je samo signal različitosti... a sami govornici moraju da izaberu da li žele da sakriju svoje poreklo ili da ga baš istaknu (to je već problem druge vrste)

[beket]

(a i ime je dobila po tome Golija-golema planina)

da je tako (kao što neko napisa u vikipediji, kojoj ne treba verovati!) - planina bi se zvala Golema, ali ime Golija verovatno potiče od prideva "goli", kao i imenica golet (sinonim za goliju u značenju planine) -

doduše, postoji i retka reč golemija (nešto veliko), pa bi odatle moglo da ide i skraćenje do naziva planine Gol-em-ija -

[beket]

mnogi kažu da pravih sinonima praktično i nema, ali postoje neke suptilne razlike koje svako od nas različito oseća... leksikografija to pokušava svojim definicijama da precizira, uglavnom vodeći se konkretnim primerima (pošto nijedna reč na ovom svetu nema svoju konkretizaciju/materijalizaciju izvan konteksta i raznih naših asocijacija)

elem, u "Rječniku sinonima hrvatskoga jezika" (by Šarić & Wittschen) - /koji je bolji i precizniji od svih naših/ stoji ovako:

"diskusija - rasprava, pretresanje, razmatranje, razgovor, konverzacija, dijalog, debata... /preskačem dva izraza koji nisu i srpski/, borba mišljenja"

[Milosh]

Pa da, sve se to u suštini svodi na isto, ali mora se priznati da riječ "rasprava" zvuči malo grublje nego npr. "razgovor, dijalog, diskusija, konverzacija...". Riječ "rasprava" sam nekako uvijek doživljao kao neki "razgovor koji teži ka svađi" ili neki "oštar dijalog".
Ali, kao što kažeš, sve su to neke nijanse, sve zavisi kako koji pojedinac doživi koju riječ.

[beket]

reč "rasprava" obično srećemo u frazama tipa "žustra/oštra rasprava" i zato je markirana: ređe se s tim pridevima pominju ovi drugi sinonimi i otud taj osećaj da znači nešto drugo nego što stvarno znači -

[Srks]

reč "rasprava" obično srećemo u frazama tipa "žustra/oštra rasprava" i zato je markirana: ređe se s tim pridevima pominju ovi drugi sinonimi i otud taj osećaj da znači nešto drugo nego što stvarno znači -

Možemo je često sresti i sa pridevom "konstruktivan", tj. "konstruktivna rasprava", pa bi se za taj pridev moglo reći da donekle "ublažava" reč "rasprava", isto kao što pridevi "žustar/oštar" je "pojačavaju". Ipak, ostala je uvreženija ta pomalo negativna konotacija reči "rasprava".

[beket]

da, konotacije su najbitnije -

ali  izbor takvih sinonima naročito je nezgodan u prevodima: tu uvek nešto zaškripi, pa smo skloni da se povinujemo navikama, tako da ja nikad ne bih napisala "konstruktivna rasprava" - nego prosto "konstruktivni dijalog" (zvuči baš diplomatski, zar ne?)

i ponavaljam: sve su to sinonimi, samo što imamo nešto veću distancu prema rečima stranog porekla i olako ih usvajamo, a ovo "rasprava" - uf! kao da ćeš da se izboriš za svoje neko pravo... nećeš, naravno, to je samo jedna od silnih zamki takozvane "narodne etimologije" -

[beket]

nisam stručnjak za geografske pojmove, ali koliko je meni poznato, ne postoji termin "Veliko Pomoravlje", nego samo - sliv Velike Morave   na takve stvari treba posebno paziti na ovakvom forumu, naročito ako te pojmove pišete velikim slovima...! samo zvanično usvojeni geografski nazivi imaju prava na veliko slovo -

[beket]

Molim Vas samo da obratite paznju na ovo sto cu dole napisati i da jednom za uvek razresimo i konacno razumemo kako se termin ciklon koristi u srpskom jeziku. Bilo bi pozeljno tako ga i koristiti...

1.ciklon           
2.ciklona         
3.ciklonu       
4.ciklona
5.ciklone
6.s ciklonom
7.o ciklonu

 :-*

greška u 4. padežu (isti je kao prvi):
nominativ - "stiže ciklon"
akuzativ - "vidim ciklon"

ali: "vidim Ciklona" - nadimak

[zoezoe]

www.pitajtelektora.com

Rešite jezičke nedoumice.

[beket]

Imenica MRAZ ne sadrži ni E ni O, tako da nema potrebe za razjednačavanjem, kao u slučajevima mesec - sa mesecom ili zec - sa zecom (ali mnogi kažu i - sa mesecem, zecem). Ne završava se "mraz" ni nekim mekim suglasnikom (kao npr. sa zmajem, konjem, lovcem, krojačem). Ovo su sve primeri iz Klajnovog "Rečnika jezičkih nedoumica". Za samu reč MRAZ - Pravopis srpskog jezika dopušta dve varijante za nominativ množine: MRAZOVI i MRAZEVI (to su takozvani dubleti).

Tendencija našeg književnog standarda je takva kakva je, ali ja bih ipak preporučila:

N sg mraz
I sg mrazom

N pl mrazevi
I pl mrazevima

[Stefano]

Beket, imam dva pitanja za tebe oko pravopisa u web pisanju.

U naslova za vremensku prognozu na portalu uvek stavljamo kratak opis iza datuma. Zanima me da li je pravilnije da opis započne sa malim ili velikim slovom?

Vremenska prognoza 8 - 12. februar 2015. - Pljuskovi snega!
Vremenska prognoza 8 - 12. februar 2015. - pljuskovi snega!

Drugo pitanje je vezano za korišćenje emotikona. Zanima me da li je pravilnije da tačka na kraju rečenice bude pre ili posle emotikona?

Malo smo zakasnili sa današnjom prognozom, nadamo se da još uvek niste zaspali.
Malo smo zakasnili sa današnjom prognozom, nadamo se da još uvek niste zaspali .

[Caligula]

Pošto tačka iza rednog broja ne označava kraj recenice, nema potrebe za velikim slovom iza crtice. Da nema crtice, onda bi bilo veliko slovo.
Kako god, ja bih napisao: "Vremenska prognoza za period od do...".

Po meni, emotikon može da označi kraj recenice, pa ako iza njega ide veliko slovo kao početak sledeće, ne stavljam tacku. Ali ne smatram da ne može da se stavi tačka posle emotikona. Pre njega ipak ne bi trebalo da je pravilno.

Sent from my Galaxy Nexus

[beket]

Pošto tačka iza rednog broja ne označava kraj recenice, nema potrebe za velikim slovom iza crtice. Da nema crtice, onda bi bilo veliko slovo.
Kako god, ja bih napisao: "Vremenska prognoza za period od do...".

S ovim se slažem.

A što se tiče smajlića - to ne spada u pravopis nego u internet kulturu... tako da možeš da ih udeneš gde hoćeš, ako baš moraš
Ako mene pitaš, prognoze treba da budu kratke i precizne, bez ikakvih emocija, ni u slici ni u reči.

[beket]

Još par reči oko ovih sličica koji se grupišu kao emotikoni. To je zamišljeno kao zamena za grimasu u usmenoj komunikaciji, jer svaki izraz lica šalje dodatnu poruku, pa tako i posle svake napisane rečenice ili kraćeg izraza bi išao takav neki kez...

Lično ne volim da vidim ove sličice u tekstu koji se piše po pravilima pravopisa, s tačkom, zarezima i po svim pravilima interpunkcije.

/ja to radije koristim samo kad sve pišem malim slovima, imitirajući govor/

Dakle, ako baš želite da mešate različite nivoe komunikacije - onda te emotikone treba tretirati kao posebnu "rečenicu", dodatnu izjavu, a to svakako ide posle tačke.