Tema: Jezičke nedoumice

[TRSTENIK]

Moja i naša "beket" brine o zapetama, a ja se noćas "borim" sa tablicama svodjenja vazdušnog pritiska na morski nivo... Svako ima neku brigu... :?: Čak rekoh jednom od prvaka ovog foruma neki dan, doslovce " zbog tebe moram da svodim pritisak na morski nivo, praviš mi posao..."... koji u suštini i volim...

[ptprince]

TRSTENIK, uživaj u borbi sa svođenjem pritiska. Možda mogu da ti pomognem... A taj član foruma, mada mislim da znam ko je, može da ubaci formulu za svođenje pritiska na morski nivo. Sam si prvi počeo, šta da ti kažem...
Nego, ne znam šta li naša 'učiteljica' kaže, a mene je bunilo otkad smo se rasturili po državicama, a to je:
Da li se kaže zarez ili zapeta?

[marko]

Da li se kaže zarez ili zapeta?

A koma?

[beket]

kao obične reči zarez i zapeta su sinonimi i u srpskom i u hrvatskom - kao što su i bili, ali kao ortografski termin kod nas je prihvaćen - zarez

za noviji hrvatski pravopis doduše nisam sigurna, ali najnoviji poljsko-hrvatski rječnik - navodi samo zarez!

[Joe]

A koma?

To je na Nemačkom ne?

[Joe]

Na Vidikovcu, na Banovom brdu.. tu je vec izrazena nadmorska visina, a i Vidikovac je nekad bio samo vidikovac, a Banovo brdo samo brdo. Od dosta ljudi koji nisu iz NS cujem npr "oni zive na Petrovaradinu". Mozda zbog tih 50+ metara visine u odnosu na ostali deo grad 

Sada sam čuo na Dnevnku 1 na RTS-u su rekli na Petrovaradinu. 

[marko]

Znam da je u vreme kad su se Hrvati frljali sa novohrvatskim, ovde je pocela debilna odbrana nekim novosrpskim, pa znam da je jedno vreme bilo popularno da se za brojeve izgovara pet koma sedam (5.7) umesto pet zarez sedam sto je bila ustaljena praksa.

[beket]

Znam da je u vreme kad su se Hrvati frljali sa novohrvatskim, ovde je pocela debilna odbrana nekim novosrpskim, pa znam da je jedno vreme bilo popularno da se za brojeve izgovara pet koma sedam (5.7) umesto pet zarez sedam sto je bila ustaljena praksa.

"koma" u tom značenju je stara i manje-više internacionalna reč (poreklom iz grčkog jezika): nije deo "novosrpskog" (ako je tako nešto ikad postojalo, izuzev par nacional-histeričnih varijacija/devijacija tipa "srbski")

[beket]

Sada sam čuo na Dnevnku 1 na RTS-u su rekli na Petrovaradinu. 

a da to nije ipak zbog tvrđave? zbog mešanja sa izrazom "na petrovaradinskoj tvrđavi"...

[Joe]

a da to nije ipak zbog tvrđave? zbog mešanja sa izrazom "na petrovaradinskoj tvrđavi"...

Moguće! Pošto su dvoje izgoreli u požaru izgleda na Petrovaradinskoj tvrđavi.   :o    I to nije sve deca koja su izgorela, imala su 6 i 7 godina. 

[Boda Tajson]

Pisanje stranih reci.

Sta imate da kazete o ovome? Vidim da u poslednje vreme b92 forsira pisanje po Vuku sa navodjenjem originala u zagradama.

Sto se mene tice, kako kad, ni ne mislim o tome vec samo pustim prste na tastaturu pa sta ispadne...

[beket]

Pisanje stranih reci.

strane reči su uvek i svuda problem, barem dok se ne adaptiraju i dok ljudi ne zaborave da su strane...

neke katastrofe od žurnog pisanja na ovom forumu - neću više ni da komentarišem, mada je doslednost grešaka apsolutna...
/mali samo podsetnik kroz nasumice izmišljene primere: nemam ništa, ne idem tamo, ne dolazim kad me ne zovu, ništa ne vidim, ne mislim ništa loše.../

ali ima jedna stara začkoljica sa onim što sad već piše na mnogim radnjama gde se nude gotova jela: ZA PONETI -

i kad me pitaju u pekari "za poneti ili za ovde?", ja obično iskuliram i kažem prosto - da, poneću, spakujte mi, molim vas, hvala, itd. - ne mogu prosto da prevalim preko usta to "za poneti"...

takva fraza kao što je "ZA PONETI" - nije uopšte nova u istoriji srpskog jezika /Dositej Obradović je često koristio slične konstrukcije, ali treba znati da u njegovo vreme naš jezik još nije bio kodifikovan/, i dugo se nije pojavljivala kod nas: tek negde 90-ih, kad su nastali ti kiosci brze hrane... /pre toga su bile samo viršle u crvenim kioscima /

ali i ta greška ima neke logike: pošto je od PONETI teško napraviti glagolsku imenicu (reč koja bi označavala pojam za aktivnost), onda taj glagol više i nije glagol, itd.

npr. nije greška reći da je nešto za odnošenje, da je nešto drugo za gledanje (lepo ili ne), itd. itd.

komplikacije nastaju u tim strogim uzusima gramatike, koji ne slede (ne)mogućnosti formiranja novih reči, tako da se u govornoj praksi ruše pravila...

i teže će biti izbaciti ljudima iz glave ovu grešku, nego smisliti obrazloženje (& odobrenje) za istu...

[beket]

jbg pravopis mi je losa strana

javno i odgovorno: opraštam!
/doduše manje ono ne-... nego nepristojne reči/

neko reče 'učiteljica'... imaju i one svoje favorite: ako je đak dobar u nečemu, ne mora da igra i košarku i šah...

[petar_pan]

Evo da se i ja oglasim
sa pravopisom sam u svadji odavnooooo
ali sta da vam kazem u srednjoj HM skoli sam profesorki srpskog stavljao recke za "jeli dabome jeli"
za 45 min 30i kusur puta dabome, 50puta jeli
pa sta onda ocekujete od mene

[beket]

ali sta da vam kazem u srednjoj HM skoli sam profesorki srpskog stavljao recke za "jeli dabome jeli"
za 45 min 30i kusur puta dabome, 50puta jeli
pa sta onda ocekujete od mene

eh, eh... jeste, i ja sam imala nekad lošeg profesora matematike i zato na kraju zaglavila u drugom pravcu...
 
šalu na stranu, u međuvremenu sam imala mnogo loših profesora srpskog, ali te se stvari /za razliku od matematike/ nekako daju nadoknaditi...!

kratko podsećanje: ne zaboravite ono dosadno jednačenje po zvučnosti: iscimaću se još par puta dok vam ne dojadi... /izuzetak: predsednik, d-s (D ispred S ili Š), ali: potpredsednik/

[beket]

glas J se u našem jeziku čas čuje, čas ne čuje...
za ovaj problem posebno ne važi ono staro školsko (vukovsko) pravilo "piši kao što govoriš" - jer ne znamo sasvim do kraja ni šta izgovaramo...

a naš je pravopis zapravo mešavina tog pravila i etimološkog principa /koji je više zastupljen u hrvatskom i u većini drugih srednjoevropskih jezika/

elem, najveći problem je kad se ovo J nađe između I i O:
toga se valjda svako seća iz osnovne: kamion, fioka, radio, studio, Tokio, scenario...

ali! pravilo ne bi bilo pravilo da nema izuzetaka: npr. treba - vijoriti se /pošto je u korenu ostalo to J, kao u srodnoj reči - vijati se/...

ali! postoji i izuzetak od izuzetka: iako je u osnovi heroj, njegova osobina se kanonski ipak zapisuje kao - heroizam!

dalje: sve reči koje u nominativu imaju J, i u ostalim padežima će zadržati isti glas /mada ga mi svi izgovaramo manje-više isto kao i onda kad ne smemo da ga pišemo/
dakle, pravilna upotreba: sa konstatacijom, mehanizacijom, kompilacijom, Skandinavijom, ekspozicijom, Srbijom, tendencijom, emisijom, energijom, kanalizacijom... to uglavnom nije problem...

ali ne sme: tradicijonalno /svejedno što postoji tradicija/ - nego samo tradicionalno!
i nikako ne - scenarijo /mada je u množini sasvim ok: scenarija/ - nego: scenario

nedoslednost ovih pravila uglavnom zbunjuje decu, ali odrasli uglavnom pamte jednu po jednu reč... reč po reč, kao za engleski... /oni isti koji su izmislili onaj pojam hiperkorektnosti --- hm, sad sam zaboravila kako su mu nadenuli ime  /

elem, kao što rekoh, nijedan pravopis nije savršen, nego je urađen kao kompromis, nesavršen uostalom, kao i svaki kompromis... ali to je otprilike jedini način

[Snowflake]

A sta bi sa obecanim uputstvom za koriscenje apostrofa?

[beket]

A sta bi sa obecanim uputstvom za koriscenje apostrofa?

doći će i to na red...
baš sam juče pokušala da nađem zgodne primere na forumu, ali pretraživač ne reaguje na apostrof: moraću da smislim neki drugi način da izvučem primere i izmislim ubedljiva i efektna obrazloženja...

pamtim samo da veoma često ovde mnogi koriste "s'obzirom" ili "sobzirom", a to se piše "s obzirom"

[Boda Tajson]

Pretraga iz gornjeg desnog ugla daje rezultate samo iz aktivne teme ili podforuma ili gde se vec nalazis. Klikni na lupu pa u toj naprednoj pretrazi otkucaj   s'obzirom

Odusevices se kad vidis rezultate 

[beket]

nemam pojma ko je izmislio apostrof i ko ga je i kad uveo u naš jezik! definitivno, mislim da je to novotarija, ali proveriću još...

apostrof se kod nas (za razliku od engleskog!) koristi pre svega za označavanje izostavljenih vokala: po toj logici uopšte nije greška ono "s'obzirom", pošto, jel, pretpostavljate da je "nekad" bilo "sa obzirom"? e pa, nije! čik izgovorite to "sa obzirom"! ha? kako zvuči? loše? naravno da je loše: šta će nam to -a...?!

predlog SA ili S (za razliku od NA, ZA) ima taj tzv. pokretni vokal - koji se gubi iz istog onog razloga kao nepostojano A (komplikacija iz staroslovenskog: slab i jak položaj poluvokala), kao u primeru Kragujevac, Kragujevca...
/srećom, još nikom nije palo na pamet da piše Kragujev'ca/... dakle, zaboravite apostrof u većini slučajeva sa A!

--- nastavak sledi ---
(ovih dana)