Tema: Jezičke nedoumice

[Amaterko]

Beket, objasni ljudima pisanje datuma; gde ide tačka, a gde ne...
Znaš ono; 19.08.2008.  ili 19.VIII 2008.
Ili, kada nešto traje od-do; SerbianMeteo okup od 15-17.08.2008.
Ili, takodje; 15.08-15.09.2008.

Objasni sve te varijante koje se najčešće koriste, naravno kad budeš imala vremena...

Negde si već rekla, a trebalo bi opet ponavljati varijante pisanja naslova tema... Tu ima, vidim, dosta posla za tebe
Ovom našem Forumu moramo da poboljšamo kvalitet, dosta ljudi čita sve ovo, pa bar mi, još uvek mladi (postajemo već relativno mladi ), ali iskusniji od većine ipak vrlo mladih članova, moramo da održimo zadovoljavajući nivo gramatičke ispravnosti našeg jezika :blahblah:
Možda sam malo više  :blahblah: :blahblah: :blahblah:, ali namere su mi krajnje  :-*

[beket]

@ profiko, sve si ispravno napisao u prethodnom postu, nemam sta mnogo da dodam...

u principu, kod nas postoji takvo pravilo da se ne gomilaju znaci interpunkcije, pa se ostavlja samo onaj vazniji>
dakle, posle tacke (za redni broj) - nikako ne ide ni zarez, ni zagrada... obicno se brise ta tacka, itd.

ali to sve ide od slucaja do slucaja i zato mnogi grese...
(naravno, to se kosi sa navikama koje postoje u stranim jezicima, koje se cesto vidjaju na netu --- zato te brojne greske...)

btw, ja nisam Beket, ja sam - beket (mali beket!) 

[Amaterko]

A reči "itekako, ponekad, pomalo, umalo, zamalo"... Dodaj još i objasni ljudima... U dnevnim novinama je katastrofalna situacija, to je dno dna

[beket]

A reči "itekako, ponekad, pomalo, umalo, zamalo"...

bilo je i ranije takvih mojih komentara i sugestija, narocito povodom "maltene"... (pretrazi arhivu rubrike)
to je isti princip: ljudi osecaju poreklo tih reci i zato nisu sigurni i ne mogu da veruju da je to postala - jedna rec...
/mislim da je tu nas pravopis prestrog, ali sta sad.../

[Amaterko]

Ti baš imaš previše razumevanja za (ne)dovoljnu pismenost ovog naroda... Ja sam u osnovnoj školi imao dobrog profesora srpskohrvatskog jezika, tako da mislim da zaista mnogo znanja ili neznanja potiče upravo iz škole, naročito osnovne.

[beket]

u osnovnoj školi imao dobrog profesora srpskohrvatskog jezika, tako da mislim da zaista mnogo znanja ili neznanja potiče upravo iz škole, naročito osnovne.

a ja sam u osnovnoj imala samo nastavnike, profesori su dosli posle

salu na stranu, program je kriv: gramatika /najvaznije stvari/ uci se samo u osnovnoj, a dalje nista, cak ni u gimnazijama... (osim u filoloskoj)

[Amaterko]

a ja sam u osnovnoj imala samo nastavnike, profesori su dosli posle

salu na stranu, program je kriv: gramatika /najvaznije stvari/ uci se samo u osnovnoj, a dalje nista, cak ni u gimnazijama... (osim u filoloskoj)

Tačno tako, u srednjoj ništa iz gramatike A ja sam prve dve godine bio baš u Filološkoj (II bgd. gimnaziji)...

[beket]

btw, proveri da li ti je ispravno ovo "1848-me..."

[Amaterko]

btw, proveri da li ti je ispravno ovo "1848-me..."

Nemam pojma... Zato si ti tu...

PS: Da niko ne vidi i ne čuje   Ipak ću staviti samo cifre... Što je sigurno, sigurno je... Pa nisam ni ja bez mana i grešaka :blahblah:

Ispravio, samo su cifre tu...

[beket]

izvinjavam se siroj publici i mom predjasnjem korespondentu - zbog ocigledne provokacije: /"profiko" ume da bude malo razmetljiv, a ja to opet malo ne podnosim.../

a poenta ove moje provokacije je ipak u domenu jezickih nedoumica: nemamo pojma kako se slovima pisu redni brojevi vise od sto! niti bilo kakve izvedenice od brojeva! pokusala sam da proverim i pregledala sam ovih par prirucnika sto imam, ali nisam nasla nista... /no, mozda mi je promaklo.../

u principu, nije preporucljivo pisati tako polovicno (malo brojevima, malo slovima), takva skracivanja ostaju van zvanicnih kodeksa... (uostalom, kao i one zezalice iz engleskog, npr. 10x) -

u svakom slucaju, mislim da je ispravno "30-ak (ljudi)", "20-og (ovog meseca)" i sl. (umesto 30-tak, 20-tog), posto nam ne treba slovo koje vec postoji u prethodnoj reci, tj. broju...

[Amaterko]

izvinjavam se siroj publici i mom predjasnjem korespondentu - zbog ocigledne provokacije: /"profiko" ume da bude malo razmetljiv, a ja to opet MALO ne podnosim.../

Šalimo se... Hvala na gramatičkim objašnjenjima
PS: Kad budeš izostavila ono "malo", tada ću da se zabrinem

[beket]

kako se piše reč "itekako"

ne postoji reč "itekako", to je ipak fraza - i te kako, kao i varijante: i te kakav, i te koliko...

[Amaterko]

ne postoji reč "itekako", to je ipak fraza - i te kako, kao i varijante: i te kakav, i te koliko...

Znam ja to, naravno. Ali ipak, ovo razdvajanje baš bode oči, priznaćeš... Kad budeš mogla, proveri još negde... Hvala na informacijama

[beket]

osnovni razlog zasto neka rec postaje zasebna delimicno je vezana za sam izgovor te reci, odnosno fraze

- to je, nazalost, oblast koju ne obradjuje pravopis (ortografija), a ortoepija (pravila izgovora) predstavlja problem druge vrste, i o tome nemamo mnogo prirucnika, gotovo ih uopste nemamo... (tu su samo recnici)

ali ta pravila ortoepije uticu i na pravopis: ako bismo izgovarali npr. itEkako umesto - i te kAko (velika slova oznacavaju mesto akcenta), onda bi to mozda i postala nova rec... ovako ne! /svejedno sto se tu gomilaju veznici istog znacenja (i / te), sto u principu nije u duhu normi srpskog jezika, ali fraza je verovatno stranog porekla, nisam sigurna kog.../

[Amaterko]

Hvala mnogo na iscrpnim informacijama  , ali veruj mi, ja prosto neću moći da reč "itekako" pišem "i te kako", pa makar se  Jednostavno ne mogu, baš je tako nekako bezvezno

[beket]

zanima me posebno terminologija za vetar, pa se nadam da bi tu mnogi od vas mogli da mi pomognu...

vidim da Boce ima sjajnu stanicu, a na sajtu je vecina izraza na srpskom: no, poslednjih dana javljaju se samo izrazi "tisina" i "lahor" (ja bih rekla - povetarac)... /ne znam da li je to automatski iz programa za stanicu, ili je to neko dopunjavao?/

imate li neku skalu iz udzbenika ili prirucnika? koji vetar se kako zove...
ili jos bolje: kako sami razumete te reci i na osnovu cega definisete jacinu vetra? sta znaci - npr. vihor, olujni vetar, itd.

[Boce]

E super da si to primetila i ti opisi su rađeni po Boforovoj lestvici
Evo kako ona izgleda

[ptprince]

Ovde se vraćamo na pitanje prevoda. Onaj ko prvi prevede, taj je referenca. Ostali ga samo prate i prepisuju. Eventualno bolje rešenje se možda i prihvati, ali skoro nikad zvanično.
Ovde ne mislim samo na stručnu literaturu, već na pisani materijal uopšte. To je neko moje zapažanje.
Danas ima prevodilaca i 'prevodilaca'. Recimo, moju omiljenu knjigu (po kojoj nosim nick) bih sasvim drugačije preveo, ali ja ne znam francuski. Prevodi na srpski mi se ne dopadaju, ali ih ipak poštujem. Nisam ja Johann B. Štulić da krenem da prevodim Ilijadu (OK, to svaka čast), pa da je svima nabijam na nos ('e, to...'). Jesam ljubitelj njegovor rada i dela, ali sve ima svoje granice.
Šta reći za druge knjige? Beket, verujem da ćeš ti ovde imati šta da kažeš, a ja jedva čekam.

A što se Boforove skale tiče, negde ću da potražim i 'original', pa bu'mo videli ('... a da nigdar nije a da nekak' nije, i da nigdar ne bo, a da nekak' ne bo, e u to se bu'te uvjerili' - s poštovanjem, Johnny B. Štulić)

[beket]

heh, za prevod postoji jedna zlurada (kanda internacionalna) izreka: prevod je kao zena - ako je lep nije veran i obrnuto...
no, to uglavnom vazi za poeziju, posto preciznost izraza u drugim oblastima daje mogucnost i preciznost prevoda: sto jasnije i manje zapetljane recenice, to je lakse uraditi prevod! ali sto se tice strucnih tekstova, nemoguce je uraditi dobar prevod bez poznavanja doticne oblasti, pa se te stvari uvek rade u tandemu ili barem podlezu debeloj lekturi i redakciji, itd.

nadam se da ce ovde biti jos komentara na moje prethodno pitanje za vetar: skala po Boforu je sjajna, sa sve opisima (koje sam vidjala na drugim jezicima), ali molim vas za izvor citiranog prevoda i terminologije (vihor ispada jaci od oluje, hm, da, uklapa se u neke moje definicije i one koje imam iz recnika, mada je rec "vihor", uostalom kao i "lahor", danas prilicno zastarela rec, da ne kazem previse poetska da bi bila deo meteoroloskog izvestaja...)

[ptprince]

Prevod iz uputstva za osmatranje na meteorološkim stanicama objavio je Ljubomir Đurić u ime meteorološke službe Jugoslavije, 1948. godine. Pošto je on bio rukovodilac, ne verujem da je bio i prevodilac. Osim ako nije bilo nikog ko bi znao terminologiju i srpski jezik. No, ima i starijih prevoda od toga, ali nema novijih!