Tema: Jezičke nedoumice

[pavlovic]

Hehe fakultet i zakoni mi isprali mozak beket

[beket]

--- mali podsetnik ---

osim ako nije deo zvaničnog naziva institucije ili države, svi pridevi na -ski pišu se malim slovom (jugoslovenske republike, kineska ambasada, itd.)

isto se odnosi na prideve na -čki

[jocozr]

Banatski se piše velikim slovom,ipak je to Banat 

[Milosh]

Ako je vlastito ime, onda se ipak piše velikim slovom. Npr. Banatski Karlovac.

Nama oblaci toliko znače da im čak dajemo i imena, pa sam tako ja ovaj današnji nazvao "Beogradskim oblakom", iako je to gramatički nepravilno. )

[beket]

Nama oblaci toliko znače da im čak dajemo i imena

da, to je okej, narocito ako se stavi pod navodnike

u drugim postovima je danas bilo masovno, pa reko da podsetim...
/na forumima je sve dopusteno, ali bolje da ne predje u naviku/

[Boda Tajson]

jul, juli ili oba?

da li se Oluja moze pisati velikim slovom kao znak postovanja. Pitam zbog Kimija ;D

[beket]

da, Pravopis dopusta oba oblika u nominativu, ali nepotrebno zbunjuje, posto su svi ostali padezi prema ovom kracem obliku /jul, jula, julu... - isti princip vazi i za prethodni mesec/

i da, sve sto je jedinstveno i neponovljivo - treba da se naglasi velikim slovom /koliko mi je poznato, uragana i oluja ima mnogo i da bi ih razlikovali - neki ljudi im daju imena, a ime kao ime uvek se pise kako se pise/

ovaj forum /hm, pardon: ovaj Forum/ - u poslednje vreme mnogo popularizuje velika slova /ona greska sa suncem se bas primila/

[beket]

da li ce sinuti Sunce i kada ce biti ono sto teba u julu, avgustu,kada vec nije bilo u junu?

Sija Sunce, a kiša lije.
/.../
'U Beogradu je sunčano i toplo, samo iznad RHMZa je jedan mali kišni oblak...'

po hiljaditi put ponavljam: to sto se zove Sunce i pise velikim slovom - to ne mrda nigde!
(kako bese? sta se oko cega okrece...?
btw, ima jedna knjiga pod naslovom KAD JE SUNCE BILO BOG
- cak i u tom slucaju sunce i bog idu malim slovima, posto je "bilo" - vise nije)

a ovo sto mi vidimo - to je sunce, koje greje ili ne greje, ponekad se sakrije iza oblaka, ponekad przi, itd.
i onda imamo suncano /malim slovom/ ili oblacno vreme...

kako ste krenuli, jos malo pa cete i "oblak" pisati velikim slovom... 

[Kimi]

da li se Oluja moze pisati velikim slovom kao znak postovanja. Pitam zbog Kimija ;D

 

Ja Oluje pišem velikim slovom samo zato što ih volim,a po poravilu bi trebalo malim  ;D.......Nema veze,profesorka mi nema profil na SERBIANMETEO,tako da ne može da vidi da pišem velikim slovom   .....

[beket]

okej, Kimi, necemo da uznemiravamo tvoju Profesorku, mada nije tesko naci doticnu u tako malom gradu...

treba ipak razmisliti da li cemo da pisemo velikim slovom sve sto volimo:

npr. "Podelila sam Ručak sa svojim Mačorom."

/nesto tu ne valja? ... mislite da ja manje volim svog macora ili rucak?!

hm, da... to se svakako ne moze izmeriti/

[ptprince]

Teško je izmeniti neku naviku, beket, čak i kada je pogrešna. Ponekad vodimn račina, ali desi mi se da račun vodi mene.
Što se ručka tiče, neka slova budu velika, mala, važno je da je mačor bio za ručak. Ali šta je bilo posluženje? Ručak ili mačor?

[gencic]

Mene zanima jedna stvar koja se mnogo provlaci kroz govor.Kaze neko: ''Slagao si me...'' , a koliko znam glagol se zove u infinitivu lagati, dok slagati ima sasvim drugo znacenje?
Sta je tu pravilno?

[beket]

u infinitivu lagati, dok slagati ima sasvim drugo znacenje?

mislis da taj sto je jednom slagao, nikad pre nije lagao, niti ce opet

ali nema tu nikakve gramaticke greske!
zbunio si se zbog homonima, koji se cak razlicito izgovaraju:

slagati - lagati
sloziti - slagati

razlika je u trajanju radnje /strucno receno, to su svrseni i nesvrseni glagoli/

[gencic]

Pa da.... skroz sam se sludeo! U svakom slucaju hvala...

[Kimi]

Evo dve nedoumice....Zna se kako se ispravno izgovaraju,ali ljudi u mom kraju a pretpostavljam i u ostatku Srbije ne govore tako
Pravilno se kaže asfalt,ali ja uvek čujem da kažu asvalt.
Ili na primer umesto Žvizdi,kažu Zviždi... 

[JOPA]

Pravilno se kaže asfalt,ali ja uvek čujem da kažu asvalt.
Ili na primer umesto Žvizdi,kažu Zviždi... 

Tako i kod nas... Ima još puno toga samo se sad ne mogu na brzinu sjetiti...
Neki ljudi, čuo sam, uglavnom stariji, kažu i zvižđi ili žvižđi... :blahblah:

[beket]

--- piši kao što govoriš --- piši kao što govoriš --- piši kao što govoriš --- piši kao što govoriš ---
ispravno je: napitak - napici, želudac - u želucu, apsorbovati, itd.

uglavnom je problem zbog onog jednačenja suglasnika po zvučnosti i gubljenja suglasnika, jer kad se pored -c- /koje je postalo od -k usled druge palatalizacije/ tu nađe nađe neki višak koji ne izgovaramo, a glas -c- već sadrži elemente glasa -t- ili -d- (obezvučenog)... itd. itd. /sad davim...  /

[beket]

postoji bitna razlika između baštovanstva (vrtlarstva) i povrtarstva

ne bih mogla tako lako da objasnim zašto se -L- pojavljuje u vrtlarstvu, a ne i u povrtarstvu, ali to slovo definitivno nedostaje u poslednjoj reviziji naslova rubrike...

međutim, veoma je zanimljiva razlika u shvatanju ovih reči između (ne samo prostorno?) udaljenih sagovornika:
vrt i bašta su nekad bili zvanično sinonimi u srpskohrvatskom jeziku, ali - pošto je bašta reč turskog porekla, logično da nije bila tako rasprostranjena na zapadu, tj. u današnjem hrvatskom, a kod nas su se ti sinonimi izdiferencirali: vrt asocira samo na cveće, eventualno na neko žbunje ispred nekakvog kraljevskog zamka, a bašta je mesto gde se gaji povrće, jelte... /tu je kriva i činjenica da se retko isti ljudi bave i cvećem i povrćem/

dodaću još zanimljiv spisak prevoda te reči na dvadesetak jezika, pošto se upravo bavim bibliografijom koja tu reč sadrži:
mađ. kert, polj. ogród, nem. garten, fr. jardin, eng. garden, mak. градина, šved. trädgård, špan. jardín, port. jardim, it. giardino, slov. záhrada, hol. tuin, tur. bahçe, dan. have, češ. zahrada, rum. grădina, slovenački vrt... grč. Κήπος, fin. Puutarha

[ptprince]

Pošto nisam neki lingvistički 'umetnik', voleo bih da znam poreklo jednog malenog jezičkog apsurrda u srpskom jeziku. Imam svoju ideju, ali bih voleo da vidim i neki pravi odgovor.
U pitanju je odnos između vlastitih imena i odgovarajućih prideva.
Kraljevo - kraljevački
Valjevo - valjevski (a ne 'valjevački', kao što se ptprinceza i ja šalimo)
Da li je ovajizuzetak zbog treće imenice:
Kralj - kraljevski
U stvaranju srpskog jezika, mnogo kasnije je nastala vlastita imenica Kraljevo, ali čak i da je ovaj grad zadržao svoje staro ime, odgovarajući pridev bi bio u istoj 'dubiozi' (Karanovac - karanovački).
Ko ovde ispada iz pravila? Ili, još bolje pitanje: imamo li dvojaka pravila za ovo?

[beket]

kralj - kraljevski
Kraljevo - kraljevački
Valjevo - valjevski

odlični primeri, koji sami sve objašnjavaju!
tvorba reči je prepuna takvih 'nepravilnosti', bolje reći - nelogičnosti... i to nije samo kod nas!
morfologija, kao deo gramatike, koliko sam ja shvatila - nikad nije propisivala pravila, nego je pre opisivala postojeće pojave!

naravno da je ovo "kraljevački" blesavo: neki stranac koji slabo zna srpski pomislio bi na osnovu tog prideva da se mesto zove "Kraljevac" /kao Boljevac - boljevački, Kragujevac - kragujevački/, a deca tek imaju veoma kreativan običaj da izmišljaju reči po uzoru na neke druge, te otud i to "valjevački"...

dakle, sve što se ustalilo u jeziku predstavlja takođe deo jezičke norme, koliko god odstupalo od paradigme... to je ono što i deca i stranci uče tek iskustvom, a mi o tome i ne razmišljamo dok se ne suočimo s njima -