Tema: Jezičke nedoumice

[beket]

Kimi, imena dana piši malim slovom.

/Možda uči nemački? i ima peticu?  /
Kimi ima svoj sistem ekspresije, ne vredi s njim o tome raspravljati. Recimo da se to zove 'Kimijev serbometeo pravopis' koji takođe uključuje barem desetak ponovljenih emotikona, tek da se bolje vide  :-:

  ... ali zabrinjava kad ostali krenu da ga kopiraju, to već nikako ne valja!!! 

a sad i ja nagomilala ove sličice, kao da emocije ne mogu da izrazim rečima /po Kimijevom pravopisu: Emocije, Reči?/

Ja Oluje pišem velikim slovom samo zato što ih volim,a po poravilu bi trebalo malim  ;D.......Nema veze,profesorka mi nema profil na SERBIANMETEO,tako da ne može da vidi da pišem velikim slovom  .....

okej, Kimi, necemo da uznemiravamo tvoju Profesorku, mada nije tesko naci doticnu u tako malom gradu...

[Kimi]

Pa ja sam ove reči pisao prvo velikim slovima iz šale, ali sada mi je to prešlo u naviku postao sam specifičan po ovome,.....znam ja vrlo dobro da je to pravopisna greška    ,ali tako sam navikao i tako sad i pišem,kome smeta šta da radim  .....

[JOPA]

Pa ja sam ove reči pisao prvo velikim slovima iz šale, ali sada mi je to prešlo u naviku postao sam specifičan po ovome,.....znam ja vrlo dobro da je to pravopisna greška    ,ali tako sam navikao i tako sad i pišem,kome smeta šta da radim  .....

Imaš pravo. Sve paše dok ne dođe VIKANJE I VELIKA SLOVA.

[beket]

ima još jedan način (ne)pismenog "vikanja": preterana upotreba znakova uzvika

 

/poslednjih godina inače karakteristična za kvazi-senzacionalistički stil nekih naših dnevnih tabloida, tj. onog što "liči na novine", lako se vari - ako imate dobar stomak, a verovatno se kupuje više od drugih - zato što manje košta/

znak uzvika se inače u književnom i novinarskom kanonu koristi vrlo retko, samo u slučajevima kad treba nešto stvarno naglasiti, kad je sadržaj zaista iznenađujući, itd.

/pomenute novine to uglavnom ubacuju kad neki trač hoće da naduvaju, a pošto su toliko lenji da trućaju i dalje izmišljaju - oni samo umesto tačke ubacuju taj nesretni znak uzvika/

nažalost, ista fora se sad pojavila u aktuelnoj prognozi na ovom forumu -  :!:
/a to je već alarmatna pravopisna greška!/

[Brandzi]

Imam pitanje za beket

Šta je pravilno?

1999-2000. ili 1999.-2000.

Meni se sve čini da sam učila da je pravilno 1999-2000. i da je priča bila da crtica u tom slučaju vrši funkciju tačke.
Pošto pišem neke bitne stvari, ne bih da pogrešim pa rekoh da pitam.
Hvala

[beket]

pravilno 1999-2000.

tako je, dobro se secas -

u principu se ne stavljaju dva znaka interpunkcije jedan pored drugog:
uvek se brise onaj manje bitan, cak se brise tacka posle rednog broja ako treba zbog neceg drugog da ide zarez...

[beket]

- MALI PODSETNIK -

ima jedna sitnica u kojoj svi greše, pa zato nije mnogo ni velika ni čudna greška, ali reč je prilično frekventna u meteo izveštajima, zato nije zgoreg objasniti zašto se pre/popodne piše nekad odvojeno, nekad zajedno:

kao pojam - to je imenica i zato je to jedna reč:
npr. Čitavo (nedeljno) popodne sam proveo na reci.
Proveo sam tamo čitavo poslepodne.
To prepodne je rezervisano za tebe.

ali kao odredba za vreme, to je skraćeno od - posle podne i zato se piše odvojeno:
npr. Idem u šetnju po podne.
Idem u šetnju posle podne.
Posle podne ću se videti s njim.

Pre podne je bilo malo kiše, ali popodne je bilo lepo.
/ovo poslednje može i drugačije da se shvati: Po podne je bilo lepo. - ali većina drugih slučajeva je jasna/

NEISPRAVNO: "Najtopliji dani sledece nedelje trebali bih biti cetvrtak i petak"

delimicno ISPRAVNO: Najtopliji dani sledece nedelje trebali bi biti cetvrtak i petak

ISPRAVNO: Najtopliji dani sledece nedelje trebalo bi da budu cetvrtak i petak

Ja ne sedim na Suncu, jer ću da ispržim tur... Zato sedim na suncu, tj. osunčanom mestu.
Da, moje Sunce je obično astronomski pojam. Međutim, zemlja i Zemlja imaju sličnu razliku

za one koji su uporni da SUNCE u svakoj rečenici i u svakom kontekstu označavaju velikim slovom - samo jedna mala provokacija:

šta mislite, kako se piše iskaz - 'SEDIM NA SUNCU'

inače, pisanje velikog slova u naslovima i kod nas je poslednjih godina pod uticajem američkog pravopisa (koje je valjda pretrpelo uticaj nemačkih uzusa), a koje se npr. veoma razlikuje od britanskih navika...
dakle, kod naslova, parola i slogana - nema razloga da sva početna slova budu velika!

ima jedna stara začkoljica sa onim što sad već piše na mnogim radnjama gde se nude gotova jela: ZA PONETI -

i kad me pitaju u pekari "za poneti ili za ovde?", ja obično iskuliram i kažem prosto - da, poneću, spakujte mi, molim vas, hvala, itd. - ne mogu prosto da prevalim preko usta to "za poneti"...

takva fraza kao što je "ZA PONETI" - nije uopšte nova u istoriji srpskog jezika /Dositej Obradović je često koristio slične konstrukcije, ali treba znati da u njegovo vreme naš jezik još nije bio kodifikovan/, i dugo se nije pojavljivala kod nas: tek negde 90-ih, kad su nastali ti kiosci brze hrane... /pre toga su bile samo viršle u crvenim kioscima /

ali i ta greška ima neke logike: pošto je od PONETI teško napraviti glagolsku imenicu (reč koja bi označavala pojam za aktivnost), onda taj glagol više i nije glagol, itd.

npr. nije greška reći da je nešto za odnošenje, da je nešto drugo za gledanje (lepo ili ne), itd. itd.

dakle, umesto - za očekivati je - bolje reći "može se očekivati" ili "treba očekivati"

[Kimi]

Evo Beket ako možes da mi pomogneš ovo jedne stvari    Da li je pravilo da se kaže bici ili bitki (iz istorije  ) :?: :?: Ja lično mislim da se mogu upotrebiti i bitki i bici

[beket]

Da li je pravilo da se kaže bici ili bitki

da, po zvaničnom pravopisu pravilne su obe varijante - ali ipak je u ovom slučaju bolje reći "u bici kod Angore", npr.

/a u mnogim drugim slučajevima sve češće odbacujemo to staroslovensko pravilo palatalizacije i otud konfuzija... drugi put možda navedem konkretne primere/

[Milosh]

Ajd' kad smo već kod istorije, da postavim i ja jedno pitanje...
Da li je pravilno reći "srednjevjekovno" ili "srednjovjekovno" ? Ja sam bio ubijeđen da je pravilna ova prva varijanta sa "e", ali sam nedavno čuo da su pravilne obije varijante...

[beket]

Da li je pravilno reći "srednjevjekovno" ili "srednjovjekovno" ? Ja sam bio ubijeđen da je pravilna ova prva varijanta sa "e", ali sam nedavno čuo da su pravilne obije varijante...

naprotiv: pravilno je samo ovo sa -o-

cak je i zvanicna hrvatska varijanta - srednjovjekovno /u znacenju - iz perioda srednjeg veka/, mada mnogi tu grese...

isto znacenje prvog dela slozenice stoji i u recima: srednjoskolski, srednjoevropski, itd.

a u slucaju sa pocetnim srednje-
prvi deo slozenice je rezervisan za stvari koje su u principu osrednje:
npr. srednjerazvijen, srednjeproduktivan i sl.
/mada se retko ove reci mogu naci u publikacijama: obicno ih pisu odvojeno/

[beket]

ne valja: u košavskom područiju-
treba: u košavskom području
/reč: područje/

ne valja: sumljivo
-- treba: sumnjivo
/od reči: sumnja/

[dikile]

Ok beket ispravlja se odmah. Dobro je da neko kontroliše naše piskaranje.

[Amaterko]

Intezitet  :-: Intenzitet

 

[ciklon]

A kako se pravilno kaze Irak ili Iran? 
Sala mala drugari,stvarno volim ovu temu,dobro je da imamo nekog ko kontrolise ovo nase silno piskaranje!

[ptprince]

A kako se pravilno kaze Irak ili Iran?  

Kaže se Irac!

[beket]

pisala sam već o tome u ovoj rubrici, ali možda nije zgoreg da vas podsetim:

potencijal je malo nezgodan i nepravilan:
ja bih / ti bi / on bi
mi bismo / vi biste / oni bi

& potpuno je logična stvar da se sve ujednačava na najfrekventnije "bi" ...
/samo što u tom slučaju ne znamo ko šta radi!/

[any]

poneh ili ponesoh?

[ptprince]

poneh ili ponesoh?

Ne znam, ali neću da moj posti ispadne da preskačem tvoje pitanje. Samo mi pade na pamet jedna lepa pesma Duška Radovića, koju sam vrlo radi čitao svojoj dečici (sada je oni čitaju sami), iz knjižice 'Nije-jeste'.

Slonovi ne volu
da ih noge bolu.
Kad se samo setu
i oni poletu
da ne idu peške,
i to nema greške!

Gde je greška?

Ne kaže se volu, nego vole
I be treba bolu, nego bole
I ne ide setu, nego sete
I ne valja letu, nego lete.

[beket]

poneh ili ponesoh?

"poneh" - naravno, zato što se aorist gradi od infinitivne osnove - "poneti":
"ponesoh" bi bilo od "ponesti" - što je nepravilno /devijacija zbog prezentske osnove "ponesem"/

isto važi i za - doneti, odneti i sl.