Tema: Jezičke nedoumice

[beket]

jedna lepa pesma Duška Radovića

on je bio majstor! u pesmici se zapravo poigrava dijalekatskim oblicima, koja su 'gradskoj' deci nekad bila zanimljiva i smešna... uostalom, lepo se to sve rimuje -

a ova prethodna nedoumica spada već u frekventne 'urbane' greške, pošto nije uticaj lokalnih govora, nego prosto tendencija ka ujednačavanju paradigme -

[any]

hvala na odgovoru!
evo još jedne nedoumice:
naime, najčešće od beogradjana na pitanje "gde si ?" dobijem odgovor..."evo sam"...ili "eno su"...moje mišljenje je da je ispravno "evo me" i "eno ih"...to mi užasno para uši, ali ih ne ispravljam...jako je učestala pojava...
šta je ispravno?

[beket]

najčešće od beogradjana na pitanje "gde si ?" dobijem odgovor..."evo sam"...ili "eno su"...moje mišljenje je da je ispravno "evo me" i "eno ih"...

ne vidim ovde ništa nepravilno, pošto bi "evo sam" bilo valjda skraćeno od "evo, tu sam" -
ali iskreno rečeno, nisam nikad čula tu varijantu, mora da je to neka nova moda?

na to staro kolokvijalno pitanje /umesto pozdrava/ - "ej, gde si" /čak bez upitne intonacije/ - pre dvadesetak godina se u beogradu stvarno odgovaralo tako 'iskreno' - "evo me", ali valjda je taj već besmisleni lanac pitanja i odgovora potpuno izgubio smisao čestim ponavljanjem...? nisam sigurna -

dakle, svaka generacija ima svoje konvencije, a naročito mikrojezičke zajednice, u šta spada i žargon konkretnog grada; sleng se inače toliko brzo menja iz godine u godinu da niko ne stiže da to ozbiljnije prouči i niko sa strane ne može /niti pokušava/ da im nametne pravila kao što ih gramatičari nameću standardnom jeziku - tako da pravila određuju sami govornici, a i to je podložno promenama i varijacijama...

a što se tiče ozbiljnog pitanja "gde si?" - koje se obično postavlja ljudima preko mobilnog, na to se - koliko se sećam tih tuđih razgovora iz autobusa - uglavnom odgovara sa "evo me kod hajata", na primer... a čak i da kaže "evo sam kod hajata" - to je opet skraćena varijanta od "evo, ja sam sad tu kod hajata, pa se vidimo za pet minuta" -

u stvari, moguće da je ovde zapravo neka suptilna razlika u značenju, jer kad neko kaže "evo me kod buvljaka" - to je neutralno, a ova druga varijanta valjda znači da ga neko tamo s druge strane - očekuje da stigne? 

nisam sigurna, ali već se mnogo puta ispostavilo u ovim nedoumicama da je jezik pametniji od nas...

[beket]

komparativ, tj. poređenje prideva - ponekad stvara problem, pošto se i tu po analogiji masovno greši:

u primerima kao što su:
jak - jači, mlad - mlađi, drag - draži, sladak - slađi, kratak - kraći, debeo - deblji, brz - brži, tih - tiši, dubok - dublji, itd. --- uglavnom niko ne greši, koliko god da su i tu neki nastavci koji menjaju osnovu raznim glasovnim promenama...

ali često se greši kod ovih primera:
visok - viši /ne: višlji/
gorak - gorči /ne: gorčiji/
strog - stroži /ne: strožiji/

[Kimi]

ali često se greši kod ovih primera:

strog - stroži /ne: strožiji/

E posebno ovaj Beket   Na ovom greše skoro svi  

Beket,šta je ovde ispravno...  

Oni su zarobili 150 taoca.

Oni su zarobili 150 talaca.

[beket]

a ovo je isto kao ono gledalac - gledaoci /o čemu sam već pisala/

ukršaju se paradigme u jednini i množini, pa otud greške u svim pravcima:
dakle, jedan gledalac /ne gledaoc/ i jedan talac /ne taoc/ - (nominativ jednine)

dva, tri gledaoca/taoca (ostaci nekadašnje dvojine*)

ali - pet gledalaca/talaca i sto pedeset gledalaca/talaca -
kao i - tamo ima puno gledalaca/talaca - (to je sve genitiv množine)

ali - tamo su taoci zarobljeni, a gledaoci ne mogu da im pomognu (nominativ množine)
/naravno, glupi primeri, ali nadam se da je barem gramatika jasna/

*možda je za sve kriva ova dvojina, pošto zvanično više ne postoji u slovenskim jezicima /osim slovenačkog/, tako da tu kategoriju gramatike /naročito školske/ retko pominju -

[Milosh]

ali često se greši kod ovih primera:
visok - viši /ne: višlji/

Kad si već navela ovaj primjer, u Crnoj Gori ljudi masovno griješe. Ali ne kažu "višlji", nego "visočiji". Makar 80% ljudi tu griješi.

[ptprince]

u Crnoj Gori ljudi masovno griješe. Ali ne kažu "višlji", nego "visočiji". Makar 80% ljudi tu griješi.

A možda i ne. Ne znam, ali mislim da je izraz 'visočiji' odlika crnogorske varijante našeg jezika. Možda nije književno, ali je bar kolokvijalno. Mislim, ne kaže se 'visočija školska sprema'. :nelupaj:

[beket]

taj primer greške 'visočiji' /tipično za crnogorske govore, bez obzira gde žive njihovi pripadnici/ stoji u svim gramatikama nekadašnjeg srpskohrvatskog jezika, a pominju to i ovi naši noviji priručnici, pošto se navike prenose s kolena na koleno...
/činjenica je da su i mnogo ranije pojedinci ne/svesno isticali svoje poreklo upravo takvim primerima/

ali ne znam da li je to sad tamo ušlo u kanon.../?/

- i da... simpatično kako se taj pridev najčešće javljao u muškom rodu, barem koliko se ja sećam:
naravno da nema 'visočije' škole, niti zgrade, još manje đevojke... /možda grešim? a možda se to posle samo dupliralo/

- ali uvek sam JA visočiji OD NJEGA, a on je niži od mene /ovo poslednje se ne priča, to se podrazumeva/

[Milosh]

ali ne znam da li je to sad tamo ušlo u kanon.../?/

Nije...

- ali uvek sam JA visočiji OD NJEGA, a on je niži od mene /ovo poslednje se ne priča, to se podrazumeva/

Upravo u tom slučaju.

[beket]

 
hm, i dalje se na ovom forumu piše - "idalje"

i još nešto: ono SUNCE koje se piše velikim slovom - to ne mrda nigde, koliko znam... stoji na svom mestu čak i kad je ovde ili negde drugde - noć... pa i kad se krije iza oblaka! /a u svim drugim slučajevima piše se - malim slovima/

[Milosh]

Da, oko toga je već bilo priče. Usput, prijateljski savjet: nemojte da "nemoj te" pišete odvojeno. Važi i za ostale slične situacije kad ljudi odvojeno pišu "će mo", "odgovori te".
Nije strašno griješiti, čovjek uči dok je živ.

[Milosh]

i još nešto: ono SUNCE koje se piše velikim slovom - to ne mrda nigde, koliko znam... stoji na svom mestu čak i kad je ovde ili negde drugde - noć... pa i kad se krije iza oblaka!

Moram malo da dodam poetičnosti. Naravno, priznajem grešku.

/a u svim drugim slučajevima piše se - malim slovima/

Hoćeš da kažeš da se imenice "Sunce", "Zemlja", "Mjesec" pišu malim slovima ? To već nisam znao...

[beket]

imenice "Sunce", "Zemlja", "Mjesec"

ako se ne odnose na astrološke pojmove, onda svakako - malim slovima!

/za komentare na ovom forumu uglavnom sam sigurna da se pomenuti pojmovi tiču samo onog što se vidi iz naše male, zemaljske perspektive, ali bilo je nedoumica u tekstovima koje je za portal pisao ptprince - a on je dobro upamtio tu razliku i pazio da ne pogreši; a kad je trebalo tu dati primedbe - prosto nisam mogla, pošto ne poznajem tematiku o kojoj je pisao!/

važno je zapamtiti princip: zvanični astrološki, geografski i administrativni pojmovi pišu se velikim slovom, a sve ostalo malim -

[Milosh]

Hvala na detaljnom objašnjenju.

ako se ne odnose na astrološke pojmove, onda svakako - malim slovima!

Ili "astronomske" ?

[beket]

Ili "astronomske" ?

i astrološke i astronomske!

btw, odvajanje naglašenog znaka interpunkcije karakteristično je samo za francuski pravopis...

[drugcee]

Imam jedno pitanje.
Elem, čuo sam da se u matematici koristi izraz zaokrugliti (odnosi se na svođenje decimalnog broja na određen broj decimala) umesto izraza zaokružiti (u smislu omeđiti kružnicom).
Da li je korišćenje izraza zaokrugliti pravilno u ovom slučaju ili ne?
Čuo sam jedno objašnjenje da se zaokrugliti koristi samo uz povratnu rečcu 'se'...
Unapred hvala

[beket]

evo nekih izvoda iz rečnika SANU (tom šesti, objavljen 1969):

zaokrugliti - I.1. dati nečemu zaobljen oblik;
                2.a. povećati neku površinu; b. dopuniti do okruglog broja
/.../
zaokrugliti se - 1.a. postati okrugao, uobliti se; b. ugojiti se;
                     2.a. dopuniti se do okrugle brojke; b. uobličiti se.

zaokružiti - I.1.a. nacrtati krug oko nečega /.../ c. početi leteti oko nečega; 2. opkoliti;
                 3. isto kao 'zaokrugliti' (I.1. i 2.)
zaokružiti se - 1. dobiti oblik kruga.

dakle, leksikografija potvrđuje to što kažu matematičari, pošto su malobrojni i arhaični primeri u ovom trećem značenju; a inače je naučna terminologija u svakoj oblasti problem, naročito ako treba razgraničiti šta je šta i tu se lingvisti uglavnom ne mešaju...

/međutim, nije jezička greška: okrugla cifra ili zaokružen broj!/

Čuo sam jedno objašnjenje da se zaokrugliti koristi samo uz povratnu rečcu 'se'...

a ovo je ipak glupost

[beket]

ako je iko pomislio da je zbog onog našeg čuvenog nepostojanog a ispravno napisati - 'na Žabljku' - onda greši...

osim što je užasno teško izgovoriti ovako nešto, pravilo je da se ni geografska, ni bilo kakva vlastita imena - ne deformišu u padežima!

dakle: Žabljak, na Žabljaku -

[dikile]

ako je iko pomislio da je zbog onog našeg čuvenog nepostojanog a ispravno napisati - 'na Žabljku' - onda greši...

osim što je užasno teško izgovoriti ovako nešto, pravilo je da se ni geografska, ni bilo kakva vlastita imena - ne deformišu u padežima!

dakle: Žabljak, na Žabljaku -

Greška je nastala dok sam kucao , desava mi se, što je normalna stvar da u toku kucanja zaboravim neko slovo..