Malo me zbunjuješ... Da ti nacrtam ovcu?
Slušaj, crtanje ruže vetrova je osnova klimatologije, baš kao što je poznavanje slova osnova pisanja. Svog sina, koji je prvi razred i muku muči sa slovima (zna ih sve, ali je lenj da piše, pa se dovija na sve načine da ne radi), opominjem da mora sva slova da savlada. Na to on kaže meni 'A šta ako ne budem u školi jedan dan, i to baš kad se uči neko slovo?'. Šta reći... smi mi znamo da će deca naučiti slova. Zamisli da takav ne nauči jedno slovo i potpisuje se sa 'Du an', jer nije bio u školu kada se učilo 'š'. Baš juče je učio 'š', tako da mi je to prvo palo na pamet.
Ne ljuti se zbog male opaske. Sećam se da je na jednoj planeti živeo jedan geograf... a čitajući čika Antoanove knjige, otkrio sam (nekako između redova) da on nije mnogo voleo geografe. Seti se šta kaže u, recimo, knjizi o meni: Poznavanje geografije može da ti pomogne da razlikuješ Kinu od Arizone. Ja volim geografiju, mada mi je meteorologija draža
. I meni je klimatologija, kao meteorologu (pa makar i amateru) deo meteorologije, a vama na geografiji je deo geografije. Milanković je baš lepo prebacio klimatologiju u meteorologiju, postavljajući matematički aparat u klimatologiji kao sredstvo za bežanje iz statusa geografski desktriptivnih nauka.
Malo sam te zabavio :!: ovim pisanjem, ali evo šta me zbunjuje:
Ima mnogo nepootrebnog crtanja. Recimo, prvi put čujem za te kružnice prosečnih vrednosti. Tu imam neka pitanja za tebe:
- Koja je to prosečna čestina za pravac vetra? Meni izgleda da je prosečna čestina vetra po ruži od 8 pravaca tačno 125 promila (iliti jedna osmina svih podataka). Naravno, ova formulacija je sama po sebi besmislena.
- Koliko ima smisla crtati brzinu preko čestina? Pa još uz sve srednje vrednosti? To ne bi ličilo na ružu, već na hrizantemu, ali, kao što rekoh, nisam geograf...
- Zar se iz samog oblika ruže ne vidi koje su to čestine veće, a koje manje? Slično pitanje važi i za brzine. Čemu šrafiranje? Na kraju krajeva, šrafiranje se neće videti kod vrednosti bliskih prosečnim, jer će to biti malena površina.
Prevođenje u promile je čista primena proporcionog računa, koji je sam po sebi krajnje jednostavan. Zamisliš da ti je zbir svega 1000. Postavi proporciju na sledeći način:
P(i) = 1000 x p(i) / Sum(p(i))
gde je P(i) tražena čestina u promilima, p(i) dobijena vrednost čestine prebrojavanjem izvornih podataka, a Sum(p(i)) suma svih prebrojanih podataka iz svih pravaca.
Što se jačine tiče, ona je bila u modi kad je Sir Francis Beaufort uveo skalu jačina vetra. Od postojanja anemometara ruže se rade prema brzinama vetra. To još samo naše meteorološke službe iz samo njima znanog razloga i dalje koriste bofore (nebuloza
). Prevođenjem jačina u brzine se mnogo gubi, a greška u rezultatu je ponekad čak i veča od 1 m/s. To znam iz iskustva. Dakle, puno je toga 'izgubljeno u prevodu'.
Nije problem da nađem podatke za Podgoricu. OK, za januar je, ali za koji period? Ova godina, neki niz godina iz poršlosti? Na kraju krajeva, radeći sa podacima za vetar, mogu ti reći da su dve godine minimum za neku ružu blisku realnom stanju, mada je poželjno imati bar 10ak godina. Duži period može da maskira i klimatske varijacije koje se svuda dešavaju (ne promene, već varijacije).
Idem da iskopam podatke za PG, a ti se javi.
Pozz!
