Evo i obećanog nastavka. Baš sam se potrudio
Analiza emagrama
Visina baze inverzije se određuje tako što se nađe tačka krive stanja pri kojoj temperatura počinje da raste sa povećanjem visine. Od te tačke se duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina.
Visina vrha inverzije se određuje tako što se nađe tačka krive stanja pri kojoj temperatura počinje da opada sa povećanjem visine. Od te tačke se duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina.
Visina izoterme (0°C, -10°C) se određuje tako što se nađe tačka krive stanja gde je tražena temperatura. Od te tačke se duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina.
Nivo kondenzacije se nalaz tako što se odredi srednji odnos smese u najnižem sloju (recimo prvih 100 mb). Linije istog odnosa smese (izograme) su plave isprekidane linije koje idu odozdo naviše malo ukoso u desnu stranu. Ova vrednost se određuje prema osrednjenoj vrednosti tačke rose u tom sloju (krive vlažnosti). Duž izograme se ide uvis do krive stanja. U tom preseku (srednje izograme i krive stanja) ide se duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina.
Nivo slobodne konvekcije se traži od nivoa kondenzacije, pa duž vlažne adijabate uvis, sve do ponovnog preseka sa krivom stanja. U tom preseku (vlažne adijabate i krive stanja) ide se duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina. Ovde treba voditi računa da nisu sve situacije nestabilne. Ovakav slučaj se može naći po pravilu u letnjim mesecima, a vrlo retko zimi.
Visina maksimalne vertikalne brzine se nalazi na visini gde je najveća razlika između krive stanja i krive vlažnosti, ali samo u uslovno nestabilnoj atmosferi. Ova vrednost se ne može odrediti ako se ne može odrediti nivo slobodne konvekcije, jer ako nema konvekcije, nema ni vertikalne brzine usmerene naviše. Odatle se ide duž izobare ide do preseka sa krivom visine. Na tom mestu se očita visina.
Suva adijabata je smeđa kosa kriva (skoro prava) koja ide uvis ulevo. Ona se koristi za crtanje visine (geopotencijala).
Potencijalna temperatura se dobija kada se od tačke na krivi stanja za koju se traži potencijalna temperatura ide suvom adijabatom prema izobari od 1000 mb. Na tom mestu se očita temperatura. Potencijalna temperatura raste sa povećanjem visine, osim u slučajevima kada u (obično vrlo plitkom) prizemnom sloju ima nad-adijabatskih temperaturnih gradijenata.
Vlažna adijabata je puna zelena linija koja ide uvis u početku vrlo malo, a sa visinom sve više iskošeno ulevo do neke visine (otprilike oko izobare 400 mb), na kojoj je skoro paralelna suvoj adijabati.
Ekvipotencijalna temperatura se dobija kada se od tačke na krivi stanja za koju se traži ova vrednos ide vlažnom adijabatom uvis do visina gde su suva i vlažna adijabata praktično paralelne. Odatle se ide suvom adijabatom naniže do izobare 1000 mb. Na tom mestu se očita temperatura.
Oblakom se može smatrati oblast u kojoj razlika između temperature i temperature tačke rose (krive stanja i krive vlažnosti) nije veća od 2°C u prizemlju, a na većim visinama (oko 400 mb izobare) nije veća od 4°C. Odatle je jasno odrediti visinu gornje i donje baze oblaka.
Treba imati u vidu da se često iznad oblačnog sloja nijskih slojastih oblaka, ako je iznad tog sloja vedro, može na vrhu oblaka naći i manja visinska inverzija.
Visinske inverzije sa naglim ili tipskim promenama vetra sa visinom (smicanje vetra) označavaju frontalnu površinu na visini. Oblaci nisu nužno povezani sa ovom pojavom, naročito ako se javlja na većim visinama.
LEnergija nestabilnosti je proporcionalna površini koju ograničavaju vlađna adijabata i kriva stanja od nivoa kondenzacije do nivoa slobodne konvekcije. Mislim da na samom emagramu piše koliko je energije predstavljeno sa 1 cm2.
Mašo (i ostali zainteresovani), mislim da sada imate bogatije znanje o tome šta znači radiosondaža. ;D