Ih bre, strelac, što me vučeš za jezik. Posle ćeš se čuditi što je dugačak.
Staviću nešto novo, pa makar mi opet dodeljivali minuse za reputaciju.
Dakle, domaći zadatak za sve ljubitelje PGZa.
Izračunati koliko treba raketa da se zaseje jedan gradoopasni oblak. Podaci kojima se raspolaže jesu sledeći:
1. Svaki Cb se može predstaviti kao jedna (aproksimirana, radi lakše računice, mada svi znamo da nije) cilindrična oblast pojačane radarske refleksije, sa centrom u maksimumu refleksije. Prečnik ove oblasti se meri radarom, i tipski iznosi između 3 i 8 km. Radi izrade domaćeg zadatka, uzmimo da je prečnik ovok cilindra 5 km. Dakle, jedan maleni, ali ipak potencijalno gradoopasni Cb, koji ispunjava kriterijume za dejstvo. Visina ovog cilindra se takođe meri radarom, ali na posredan način, određivanjem visine oblasti odraza refleksivnosti preko 20 dBZ.
2. Oblast zasejavanja je poluprsten koji se nalazi ispred zone pojačane radarske refleksivnosti, opisane u prethodnoj stavci. Unutrašnja granica ovog poluprstena je sama zona pojačane radarske refleksivnosti, dakle prečnika od (dogovorenih) 5 km. Širina oblasti obuhvaćene poluprstenom jeste (recimo) 5 km, tako da je spoljašnji prečnik 15 km (unutrašnji prečnik 5 km + sa obe strane poluprstena još po 5 km = 15 km). Visina ovog poluprstena neka bude 2 km. Oblast zasejavanja je oblast u oblaku u kojoj dolazi do intenzivne proizvodnje zrna grada, u uzlaznoj struji ispred oblaka, sa odgovarajućim koncentracijama jezgara zrna grada i odgovarajućom vodnošću (zato je potreban kriterijum radarske refleksivnosti). Iz ovih podataka izračunati zapreminu oblasti zasejavanja.
3. Jedna protivgradna raketa ima 400 grama reagensa na bazi srebro jodida. Dakle, nije ćist srebro jodid, jer bi reagens bio preskup (200 grama srebra po raketi, pa vidite... to niko ne bi platio). Ali, reagens ima tu ulogu da oponaša mikrofizičke procese u oblaku koje sprečavaju formiranje zrna grada kao da je čist srebro jodid i njegovu efikasnost nikako ne dovodim u pitanje (jer je laboratorijski ispitana). Dakle, 400 grama reagensa je dovoljna da ubaci lažna jezgra zrna grada u sto puta veću zapreminu na koju se raširi, stvarajući neophodnu koncentraciju za prekomerno stvaranje zrna grada koje će, prema zakonu o održanju mase, biti znatno manja po jezgru, te se neće razviti u grad, već samo u kišu. Ako jedan kubni metar vazduha ima oko 1 kg, jedna raketa će biti dovoljna da zaseje zapreminu od 40 kg vazduha, što će reći 40 kubnih metara. Hajde da ustostručimo efikasnost rakete (zbog 'čarolije' mikrofizičkih procesa u oblaku), pa neka jedna raketa bude dovoljna za 4000 kubnih metara vazduha.
4. Sada, kad imamo izračunatu oblast zasejavanja oblaka, i zapreminu koju zasejava jedna raketa, izračunati koliko je porebno idealno spakovanih raketa da bi se zasejao jedan oblak.
Mnogo, a?
Hajde, rezultat podelite sa hiljadu... opet mnogo?
Prilikom rešavanja ovog jednostavnog zadatka (kao lakši sudoku, ništa posebno), imajte na umu da rakete nisu idealno spakovane u oblak, već da one putuju brzinom od preko oko 350 m/s (može se i to izračunati iz podatka o maksimalnoj visini rakete od 10 km pri elevaciji ispaljivanja od 80° - koga ne mrzi, neka izračuna), a da isijavanje reagensa iz rakete traje oko 30 sekundi (tempiranje je vreme od ispaljivanja do emisije reagensa, dok je život rakete nešto manji od minuta, kada zasigurno izbaci sav reagens - tada dolazi do samouništenja rakete, da nekom ne bi pala na imanje, kuću ili ne daj Bože na glavu onako cela). Takođe, imajte u vidu da protivgradne stanice mogu da ispale maksimalno 6 raketa u dva minuta (ako je strelac nadasve brz u pakovanju raketa u šestocevni lanser, povezivanju, podešavanju azimuta, a recimo da je elevacija fiksirana na 70°, 75° ili 80°, odlasku u kućicu i ispaljivanju raketa - Ljubiša, ti si iskusan i verujem izuzetno dobar strelac, pa ćeš ovo znati bolje od mene). Uz to, gustina protivgradnih stanica je jedna u recimo 5 km, odnosno jedna na 25 km
2. Najzad, nisu svi strelci brzi i efikasni, a problema u ispaljivanju raketa ima, počev od slušanja komandi za dejstvo (grmi, a stanica krči od statika), klizavog terena (kiša lije), frke (strelac mora da bude pribran, inače može mnogo gadno da se provede).
Kada sve ovo budete imali u vidu, videćete koliko je nezgodna i nezahvalna protivgradna zaštita, a moj stav prema njoj će vam biti nešto bliži. Neće vam se dopasti, ali šta ćete, kad me vučete za jezik.
Kada ovo rešite, sledi još domaćih zadataka, ako ste voljni da sami ispitujete istinu.
Srećan rad!
