Tema: Vetrogeneratori

[Nele]

Jeste naravno. Testirao sam ga još pre nedelju dana po prvi put. Doduše, držati ga u ruci nije baš neki način da se duže vremena nešto meri, ali moglo se. Jer vetar, iako nije snažan, okretao je rotor između 500 i 1000 o/min, tako da mi je ispadala škljocavica hahahaha........
Ali napon je bio sasvim lep za sijalice, motore itd. Ovaj prečnik bi mogao raditi do nekoliko stotina vati na 220V, ali... nemamo mi generatore za to. Pronašao sam magnete kojima bih mogao svoje generatore pospešiti, tako da rade maksimalno, ali... mnogo muke. Ovo je dovoljno za ono što mi treba i za ono što je najbitnije, a to su analize konstantnosti vetra. A to je već potvrđeno.

[stepig]

1000 o/min, pa to je fenomenalno! Mislio sam da ce biti mnogo manje, ali ovo zvuci sjajno. Drago mi je da je ovaj eksperiment potpuni uspeh i da postoji osnova za dalji rad bilo tvoj ili neciji drugi. A zahvaljujuci odlicnom obajsnjenju i slikama ce ga i biti nadam se
Btw, ova kanadska firma koja saradjuje sa Jagodincima je jalov potencijal posto nema ni web prezentaciju te povlaci sumnju ili dve.

[ptprince]

Dobro, koliki vetar tu treba da bi se pravila neka bitna struja? Znam, nije svaki vetar isti, ali kad bih imao makar i približnu vrednost za koji (nazovimo ga) stepen iskorišćenja, mogao bih i neku analizu da napravim.
Nikakva vajda od podatka o srednjoj brzini vetra, ako su tišine suviše česte. Bitno je da vidimo koliko sati u godini ima vetra po opsezima.
Ali, ako mogu Mađari, pto ne bi mogli i mi? Pa nije mađarska klima toliko drugačija od naše.

[Nele]

Stepig, u pitanju je prečnik turbine, koja je dovoljno mala da kod mene pravi dosta obrtaja. Naravno, redukcijom, ovo se može povećati ili smanjiti, po potrebi.
Najveći problem samogradnji je naravno generator. Sve ostalo se može izvesti. Ovakva mašina kakvu imam, mogla bi dati 500W na 220V, kada bih imao generator kakav sam pronašao na internetu. Ali... niti mogu platiti preko mreže, niti poručiti preko Ebay-a... šta reći. No, biće nekada možda. Bitno je imati potencijala u glavi, za gradnju ovakvog nečeg. Ostalo će valjda biti.

Trebalo je da vidiš kada sam ga testirao... lud kakav jesam, izneo sam turbinu držeći je u ruci, a vetar je duvao oko 5m/s (idealno za ovaj prečnik), pa je tako brzo krenuo na velike obrtaje, da sam jedva uspeo da se odmaknem iza ćoška kuće, u zavetrinu, jer je već pretilo da me prevrne. Sutradan sam napravio nosač (slika još nema), tako da sada vetrenjača ima i rep. Lakše je držati je. Ono što vredi napomene, jeste da je neverovatno bučna. Teško bi se spavalo sa njom pored prozora Naravno, ja bi, pošto bih uživao osluškujući promene jačine vetra
Onakav kakav jesam, inače teram nekoliko projekata odjednom, pa ne mogu sve stići. Maločas završih još jedan prijemnik, koji je čekao nekoliko dana na završetak... već je počeo da skuplja prašinu. Ovo je dobar način da odmoriš od onog prethodnog i bolje sagledaš eventualne probleme.

Ptprince, pitanje ti je na mestu za potrebnu brzinu vetra. Što manja turbina, to je potreban snažniji vetar, jer su obrtaji sve veći i veći. Što je veća, obrtaji su manji, odnosno površina koju pokriva prečnik rotora, dovoljno je velika za iskorišćenje i najmanjeg povetarca.
U osnovi, vetrenjače se prave što je moguće veće. Ovako, kada je vetar mali, promenom ugla krakova, dobija se veći ugao i time i bolje iskorišćenje. Čim se vetar pojača (često i preko mere), mi nećemo skidati lopatice sa rotora ili praviti kočnicu ili prenos. A opet, nesumnjivo je da bi jači vetar uništio sistem. Umesto toga se smanjuje ugao krakova, tako da se pri vetru od recimo 20m/s, ona okreće kao i kod 1m/s ili slično. Kod malih vetrenjača se ovo takođe može izvesti, ali je komplikacija kada je "u malom".
Dakle malo je bitno koje je snage vetar, koliko da je on konstantan, tj da svakoga dana postoji prosek koji bi mogao načiniti dovoljno viška struje, da se naši strujomeri kreću unazad ili bar miruju. Jer to je i cilj.

Imam nameru nekada da sagradim nešto tako, ali... obzirom da će mi dvorište uzurpirati antene, ne znam koliko ću mesta imati za to
Naravno, odabir elemenata je presudan. Neodimijumski magneti su presudni kod generatora. Ti magneti se ili mogu nabaviti posebno i ugraditi, ili se nabavlja generator sa njima, a taj kada se zavrti rukom, već generiše 12V sa pozamašnom strujom. Magneti su čudo i najjači su prirodni magneti koji postoje. Svi ih imate kod kuće, iako su prava retkost. Ako neko od vas ima višak CD rom koji ne radi, otvorite ga i slobodno slomite laser da dođete do njih. Ispod sočiva, postoje dva takva magneta koji služe umesto elektro-magneta (dokaz snage), za stvaranje magnetnog polja potrebnog za laser i podešavanje fokusa. Nećete verovati koliko su snažni. Kada se zalepi za lim, teško se rukom odvaja, jedino kleštima.
Napomena za one koji vole nepoznato: MAGNETI SU JAKO OPASNI!! Nemojte se izlagati njihovom zračenju suviše dugo, sklanjajte ih od trudnica u prvih nekoliko meseci trudnoće (mogu izazvati transmutacije u razvitku fetusa), takođe što dalje sa njima od elektronike i sl. Iako postoje u CD-romu, tamo su zaštićeni.

U svakom slučaju, moje iskustvo bazirano na ovoj vetrenjači, kao i na ranijim merenjima vetra i letenju, govori da bi iskorišćenje kod nas sasvim opravdalo izgradnju većeg pogona. Ako neko od onih koji se pitaju oko ovoga sluša ovo što pričamo, ja se prijavljujem da isprojektujem sve što treba Od građevinske konstrukcije do generatora

Trenutno: Fruška gora - ideala za ovo.

[ptprince]

Dakle malo je bitno koje je snage vetar, koliko da je on konstantan...

Nele, ovim si istakao ono o čemu se malo zna i još manje vodi računa i govori. Mahovitost, odnosno velika i iznenadna promena brzine vetra je onda veliki problem u Srbiji. Naime, oblasti sa znatnim vetrovima (navešću po meteorološkim stanicama: Vršac, Veliko Gradište, Crni Vrh) su karakteristične i po tome što se udari vetra razlikuju od srednje brzine sa faktorom 2 - 2,5 (npr. ako je srednja brzina 10 m/s, udari su negde 20 - 25 m/s). A pošto je to srednja brzina, minimalna brzina vetra se u takvim situacijama spušta i na 2 - 3 m/s. Pretpostavljam odgovor, ali ipak vih voleo da od tebe čujem kakve probleme mogu izazvati takve promene brzine vetra, koje od 2 - 3 m/s se za manje od 10 sekundi (tipski za oko 5 sekundi) penju na preko 20 m/s?.

Trenutno: Fruška gora - ideala za ovo.

I tu se slažem sa tobom. Naime, vetrovita oblast Srbije bi bila Vojvodina (pre svega Banat, pogotovo južni, ali ni južna Bačka i istočni Srem nisu za bacanje), istočna Šumadija (istočno od Aranđelovca-Kraguijevca-Kruševca), pa sve preko doline Velike Morave do našeg dela Karpata, odnosno otprilike do linije Tekija-Deli Jovan-Crni vrh-Čestobrodica, i to sve zbog košave, ali i donekle vrhovi planina centralne Srbije (Kopaonik) i visoravni jugozapadne Srbije (Zlatibor, Zlatar, Pešter do Duge Poljane na istoku i Golije na severu) zbog jugozapadnog vetra koji može bitzi užasan. Za taj jugozapad vezuje me boravak na terenu 1991ve, kada sam u Sjenici iskusio nekoliko dana olujnog jugozapadnog vetra gde su udari bili i preko 27 m/s (tj. 100 km/h), a minimalna brzina vetra se nije spuštala ispod 10 m/s ! Kad god se uželim vetra, setim se onog besomučnog danonoćnog zviždanja vetra kroz zatvorena vrata i prozore koje ti ne da ni da misliš, a kamoli da spavaš.
Ostale oblasti ponekad imaju epizode jakog vetra (dolina Zapadne Morave ili oko Niša), ali to je već manje izraženo. Međutim, ono što sam ovim hteo da istaknem, jeste da su oblasti sa manjim visinama podložnije toj velikoj promenljivosti vetra, dok su na vrhovima brda i planina te promene znatno manje. Ov o dolazi usled (kako bi meteorolozi rekli) hrapavosti površine, odnosno uticaju prepreka i neravnina na tlu na konstantnost toka vetra. Hrapavost površine na planinama zavisi maltene samo od šumovitosti predela, dok u dolinama sve živo smeta, pa čak i u ravnicama.
Najzad, ni planina ne treba da bude previsoka, ne samo zbog problema sa instalacijama, dovodom kablova, komunikacijom sa 'civilizacijom', već (čak bih rekao pre svega) zbog intenzivnog zaleđivanja koje može otežati kretanje elisa, a u ekstremnim situacijama i zaustaviti ih, baš zbog jakog vetra koji nemilice taloži led na sve što je navetreno. Malo je poznato da je Crni Vrh mesto sa najintenzivnijim zaleđivanjem u Evropi! Poznato mi je kako to tamo izgleda, a znam i za dokumentovane priče o tome kako se za manje od 48 sati nataložilo preko 30 cm inja! Strava !
Dakle, pored Fruške Gore, dodao bih i sve brdovite oblasti Šumadije i Stiga, ali i jugozapadne Srbije kao idealna mesta za vetrogeneratore u Srbiji.

"Izgradnja vetrenjaca
Dragan Markovic Palma i odbornici Skupstine opstine Jagodina doneli su odluku o pripremama za izgradnju vetrenjaca koje ce energiju vetra pretvarati u elektricnu. Ocekuje se da ugovor o izgradnji vetrenjaca bude potpisan pocetkom maja u Kanadi, a celu investiciju finansirace “Trilion Enerdzi Ins”, dok ce u podeli profita ucestvovati sa 20 odsto. Za sada se jos ne zna koliko vetrenjaca ce se graditi, kog kapaciteta i na kojoj lokaciji."

S obziorom kako idu stvari u Srbiji, ko zna... ako neko od pomenutih čita ovaj forum, biću među prvima koji će to saznati (ne zbog moje političke opredeljenosti koja je do daske apolitična, već zbog... pa moje male tajne koja je vrlo jednostavna ). Najzad, sviraće i Šopen i Betoven, bez brige.

[Boce]

Samo da dodam jednu interesantnu informaciju da su me pre par dana kontaktiraki ljudi sa Mašinskog fakulteta  u Nišu baš zbog informacija o ruži vetrova (koje su našli na mom sajtu) Vezano je za projekat izgradnja kuća koje maksimalno koriste solarnu i energiju vetra Možda se stvarno i u Srbiji konačno ljudi opamete 

[ptprince]

Opamećivanje? Ili interes? Šta je verovatnije? Das ist Serbien...
No, da ne ulazim u tu vrstu priče (nije pristojno), da li je ostao kontakt sa njima? Iako su ti podaci odlični, još uvek ih nema dovoljno da bi se tu nešto radilo. Ali ne sumnjam u tebe, kolega. Naročito od kada si ostavio one slike o nevremenu 3. maja, kada si rekao da je grad lepo skupljao tako da su se (solarni) kolektori zabeleli .
Poznate su mi neke ponude i interesovanja sa iste strane za ružu vetra za Niš, tako da ni ta priča nije mnogo nova. Bar mi je drago da je aktuelna.

[Boce]

Ostalo je da se čujemo posle ove gužve u Srbiji poslednjeg vikenda :zene:.
Kada njima bude odgovaralo ja sam im na usluzi a to sam im već napomenuo da nemam dovaljan kontinuitet u podacima Ali čućemo se, možda i videti pa ćemo videti čiji su kakvi interesi

[Nele]

Nema puno problema oko iznenadnih udara vetra ili slabljenja. Elektronika odgovara na to dosta brzo. Zar misliš da bi elisu prečnika 50m recimo, tako brzo iznenadni udar vetra od 20m/s okrenuo preko granica izdržljivosti? Jako teško. Ubrzanje bi bilo postepeno. Ako ovaj udar vetra potraje, elektronika odgovara na to prvo kočnicama, a zatim promenom ugla krakova. Čim oslabi, ona povećava ugao i opet je stvar ista. Sve dok ne ode u ekstremne vrednosti. To je nešto drugo i svuda je problem.

Dakle ovo nije briga. Ako udar vetra ne traje tako dugo, već se nakon 10 sekundi smanji ponovo na istu vrednost, elektronika neće ni odreagovati, pošto je (bar bih je ja tako pravio), treba izraditi sa određenom zadrškom u reagovanju (logička sonda). Nikakav problem, takve stvari su jako, jako jeftine i koriste se u robotici već dugo.

Solarna energija je isto jako dobra solucija. Pre ili kasnije, ako stvari makar ostanu kakve jesu, ljudi će se opamećivati. Nismo mi glupi, samo nas koči okolina. O tome se radi. Mnogi sanjaju o svemu tome, pa čim im se u ovoj zemlji ukaže šansa, naravno da će pristupiti izradi i apliciranju ovih generatora.

[vojche]

Zainteresovan sam za neke podatke o vetru, naime kako se meri snaga vetra i šta znači snaga vetra izražena u W/m2, te kolika je ta prosečna snaga vetra u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji i kako da dođem do tih podataka. Da li ima neko iskustva sa malim vetrenjačama za proizvodnju električne energije
Zahvalan

Vojislav

[Nele]

Pozdrav vojche!

Pogledaj malo detaljnije postove, pa ćeš pronaći dosta odgovora na pitanja koja si postavio. Ako nešto zakripi, slobodno pitaj, tu smo

W/m2 nismo komentartisali, a zavisno je od snage, koja se može proizvesti određenom površinom lopatica na kracima turbine.
Što se tiče prosečne brzine vetra, postoje podaci, samo pogledaj postove.

[Transmat]

Of course. Stojimo na raspolaganju, samo pitajte, zato smo tu.

[vojche]

Hvala na odgovorima. Pronašao sam vaše forume sa vetrogeneratorima i tamo mnogo šta sagledao. Naročito Neletove napore da proizvede vetrogenerator.
Ja sam trgovac svime i svačime, te se u poslednje vreme posle ovih silnih, ničim izazvanim poskupljenjima svih vidova energije, rešio da se bavim drugim besplatnim izvorima energije, kao i prevozima na električne i druge   

Nošen snagom vetra ovaj pizvođač gradi vetrenjaće od 350W do 10kw
Evo tehničkih podataka za njihov generator od 500w

Main technical date：
 
-Rotor blade diameter：2.7m
-Numbers of blade：3
-Start up wind speed：2.5m/s
-Rated wind speed：7m/s
-Rated output power：500W
-Output Voltage：AC 110V、220V   DC 24V、36V、48V,etc
-Height：6m
-Generator Weight：6.5kg
Temperature of working surrounding:：±45℃

Imam i fotografije pojedinih delova i hteo sam da ih objavim no klikom na ikonicu @umetnite sliku@ ni[ta si nije dogodilo

A sve elektro bicikle, motocikli, skuteri, skejtovi i slično mogu da se dopunjuju na nekoj od ovih voltaža.
Interesuju me i solarne baterije, naročito mogučnost da jednom od ovakve dve  energije elektroficiram neke vikend delove bez struje

Zainteresovan za svaku saradnju

[email protected]   

Vojislav
 

[Nele]

Da, ovo je redovna stvar. Generatora ima mnogo, kao i proizvođača istih.
Uz dobar materijal (što uključuje generatore uglavnom, kojih ovde nema), ostalo može da se nabavi i u našoj zemlji. Ali, od generatora sve zavisi.

Solarna energija je isto tako jako dobra solucija, ali je neverovatno skupa i otplaćuje se zaista na jako dug period na žalost.

[vojche]

Niko vam neće da dozvoli da u nekoj meri vi samostalno razvijate nekakve velike sisteme koji može da uzdrma globalni biznis. Zato se i ne pojavljuje elektroautomobil, koji je razvijen do te mere da može da pređe sa jednim punjenjem i do 300 km uz neverovatne brzine. No šta će da da rade Globalne gazde sa naftom, preradom i sličnim. Benzin u Srbiji 108 dinara, a na severu Kosova 68 dinara. Zašto se još u gradovima na velikim rekama nije napravila benzinska pumpa nego uz svaki litar se plaća i putarina i ostalo. Jadni vlasnici jahti imaju ruke do zemlje vukući stotine litara benzina u kantama.
Nele kaže da su mu iz elektrodistribucije skinuli vetrenjaču. Dokle se tu ide
Tako se se nikada neće izlečiti mnoge bolesti, jer to globalna farmakomafija neće da dopusti. Koliko smo puta čitali da lek za rak samo što nije pronađen. Prekinute bi bile neverovatne donacije za pronalaženja leka. Nebi se prodavli skupi bezvredni citostatici. Kada bi neko pronašao lek za "Dijabetes", niko ne bi kupovao insulin....
No, tako to valjda treba, okrenimo se mi vetru suncu, upregnimo ga na pravi način... Mali je broj splavova na Savi sa strujom, mnoga vikend naselja... mnogo potencijalnih potreba

[ptprince]

100% saglasan. Naš poznati naučnik (stariji ga se sećaju kao agilnog saradnika časopisa Galaksija) Vladimir Ajdačić je nedavno rekao da je 'planetu zahvatio smrtonosni virus profita'.
E, ono što mi možemo učiniti jeste da se bacimo na vetar i sunce, i bar sebi pomognemo, ako ne svetu. Jer treba pomoći samo onima koji pomoć zaistar i traže.

[Nele]

Sve je to istina, ali mislim da ne treba preterano brinuti što naše ideje "propadaju". Sve se to u suštini pomno prati, te svako od nas može dati koliki god doprinos planeti na kojoj živimo. Problem rešenja energije, iako nama deluje završen, najglobalniji je problem na planeti. Tesla je ovo znao i s tim razlogom je upravo ovo smatrao svojom najvećom životnom temom. Na sreću, za njegovo vreme, uspeo je rešiti taj problem, samo što se naravno, takav vid energije ne bi naplaćivao, pa je to svakako smetalo onima, koji su ideju da Tesla zarađuje 12 dolara po jednom kW električne energije, sagledali kao primenjivu na njih same, te su preuzeli da energiju naplaćuju od tog perioda, nadalje.

U svetu se svaka inicijativa smanjenja potrošnje elektro distribucije pozdravlja, jedino još kod nas nije došao taj talas. Ali u svetu se i najmanji potok premošćava, koristi snaga vetra ili sunca. Dosta energije prolazi pored nas, dok smo mi ravnodušni i čekamo na milostinju žica koje ulaze u naše domove. No, valjda tako mora biti.

Otud ne mislim da nam neće biti dozvoljeno da razvijamo sisteme koji će uzdrmati biznis. Ovo je pogrešno. Razvijajući ga, on se stavlja negde po strani i iskoristiće se u trenucima kada svi ostali uslovi budu to dozvolili. Dakle, nije moguće odmah uneti novost u proizvodnju i srušiti sve postojeće, već se takve stvari moraju unositi među ljude postupno. U pitanju je jednostavna organizacija rada, ništa više.
Dakle ono što radimo ne propada. Neke detalje toga mi možda nećemo doživeti, ali nauka bar, radi "na duge staze" i pokazaće svoju vednost, iako mi možda smatramo da bi sve to trebalo odmah primeniti.
Problem globalizacije to ne dozvoljava.
Znači, nama ne samo što je dozvoljeno da rušimo sve postojeće, već se sve to pomno prati (člemu služi internet... ovaj forum itd?).

Problem energije će tek postati akutan. Sa pouzdanjem znam da su svi problemi već rešeni. Ali očekujem da će u naredno periodu najviše biti uposleni filmski scenaristi i režiseri, koji će imati zadatak da isceniraju razne stvari, kako bi nama izgledalo da smo: prvo u krizi, zatim u trošenju poslednjeg novca koji imamo za pogon mašina, zatim da se tudimo i borimo da iznađemo nove vidove enegije i naposletku, da se ti novi energetski izvori napokon počnu koristiti, uz aplauze i olakšanja na licima građana. Ako pogledamo, za sve ovo mora proteći veliki period (deset godina, dvadeset... ko zna).

Sve je već rešeno, samo što organizatorima treba ostaviti da odrade svoj posao, oko organizacije. Mi ćemo platiti debelo za sve to, ali drugačije zaista ne ide. Pomislite samo, da vi imate priliku da vodite organizaciju sveta.... kako je to samo veliki i kompleksan posao! Zato, kada oni naprave grešku, ona nije slična onoj kada majstor ukuca tiplu u zid i pogreši za 10cm. Već jedan čitav kontinent ostane gladan narednih 10 godina.

Kada gledamo oko sebe, nama je samo naš problem najveći. Primer je lekarski poziv: dođe čovek, bolestan i zahteva da se samo oko njega brinu svi koji su tu. On ne zna, da je jedan lekar u operacionoj sali, drugi pregleda pacijenta na spratu i ne može ga ostaviti, treći je tu, ali mu fali još neki kolega koji ne može stići u narednih 10min.... i da ne nabrajam dalje. Dakle organizovati sve to, nije lako.

Dobro je što spomenuo Ajdačića, kojeg i lično poznajem i sa kojim sam se družio svojevremeno... duša od čoveka. Verovatno jedan od ljudi koji su ostavili najznačajniji uticaj na ovu planetu, a da lično materijalno, nije za sve to dobio apsolutno - ništa.

[vojche]

Čitam Neletovu pricu o led-diodama kao izvorištem električne energije koje i po noći rade, o kosmičkim zracima pa me to asocira na jednu priču o Tesli koju sam skoro čitao na internetu. Možda je Nele uboo nešto više, možde led diode i po danu koriste istu energiju kao i po noci. Aha članak o Tesli i njegovom automobilu na struju objavljen u NIN-u,06.07.2006.

TESLIN AUTO NA KOSMIČKU ENERGIJU

U knjizi "Tajne tehnologije hladnog rata - projekat Haarp i dalje", Gerija Vasilatosa, pominje se i Teslin prijemnik energije koji je on izgleda veoma uspešno 1930. testrirao na automobilu.
Vasilatos piše da je Tesla već ranije proučavao stanje naelektrisanih čestica u čvrsto nabijenom vrtlogu etera (jonosfere). Snaga koja se ispoljavala u blizini takve vrtložne eterične konstrukcije bila je ogromna, a eterska težina održavala je izvanrednu stabilnost.
U takvu konstrukciju postavljena kristalna rešetka stvorila bi električni napon. Sa izvesnim metalnim rešetkama unutaratomsko polje energije koje bi se tada stvaralo bilo je neizmerno.
Zna se da je Tesla u svom radu tražio napon kojim bi ove eterske izlive energije pokrenuo, a kada bi takva energija pokuljala trebalo ju je jednostavno uhvatiti specijalno kontsruisanim prijemnikom i sprovesti u električni motor.
Jedan takav prijemnik je Tesla očito veoma uspešno isprobao na automobilu 1930.
Priču o tome zabeležio je aeronautički inženjer Derek Alhers, koji je stupio u kontakt sa Teslinim rodjakom iz Jugoslavije, Petrom Savom, koga je Tesla pozvao u Bufalo da zajedno testiraju automobil "na struju". U druge očito nije imao poverenja.
To je bio auto marke Pierce Arrow, jedan od luksuznih automobila tog perioda. U autu se nalazio električni motor dužine oko 1 metra i obima oko 60 cantimetara. Iz njega su vodila dva debela kabla vezana za prednju kontrolnu tablu. Dodato je bilo i skladište za 12 Voltne baterije.

Maksimalna brzina rotora je bila 30 okretaja u sekundi sa vučom od 80 konjskih snaga. Bila je tu i antenska cev visoka 1,8 metara uglavljena u zadnji deo auta.
Tesla je seo na mesto suvozača I počeo da podešava prijemnik energije na komandnoj tabli koji nije bio veći od kratkotalasnog običnog radija. U njemu se nalazilo 12 specijalnih cevi koje je Tesla poneo sa sobom u maloj kutiji u obliku kofera.
Savo je rekao Ahleru da je Tesla prijemnik sastavljao u hotelskoj sobi. Ove neobične cevi tačno su ulegle u svoja ležišta kada ih je postavio. Kada je gurnuo dve cevi Tesla je rekao da sada imaju struju i da može da okrene kontakt ključ. Savo je to učinio, ali nikakv s zvvuk nije se čuo. Ali, čim je pritisnuo gas automobil je krenuo. Sve vreme vožnje nikakav zvuk motora se nije čuo.
Nije poznato koliku su dužinu puta prešli, za osam dana koliko su se vozili, ali gorivo nikada nisu sipali.
Brzina koju su dostizali je bila od 90 do 120 milja na sat.
Osmog dana zaustavili su se na nekoj staroj farmi 20 milja od Bafala. Auto su tamo ostavili u jednom ambaru, a Tesla je poneo svojih 12 cevi iz prijemnika i ključ za pokretanje.
Dok su se vozili gradom i kroz predgradja Tesla nije želeo da odgovara na Petrova pitanja. Tek kada su bili daleko izvan grada rekao je rodjaku da je pokretačka snaga auta povezana sa "misterioznom radijacijom koja dolazi iz etera" i da je "energija na raspolaganju u neograničenim količinama". Savo se prisetio i reči da on "ne zna odakle ona dolazi, ali da čovečanstvo treba da bude zahvalno za njeno postojanje". Mala spravica na suvozačevoj strani očito je primala tu misterioznu energiju.
Savo je još stekao utisak da se Tesla plašio da neko ne otkrije njegova istraživanja. Uspeo je samo da saznao kako Tesla očekuje da će se njegova sprava uskoro koristiti na velikim brodovima, čamcima, vozovima i u automobilima.
Kasnije je Savo načuo da je prijemnik sa cevima i ključem ubrzo nakon vožnje spaljen zbog sigurnosti "jer su procurile neke informacije".
Mesec dana nakon vožnje Petra Savu je pozvao čovek koji se predstavio kao Lee de Forest I pitao ga kako mu se dopala vožnja? Savo je odgovorio da je bio veoma radostan zbog te misteriozne vožnje, a de Forset mu je rekao je da njegov ujak Tesla najveći živi naučnik na svetu.
Kada je kasnije Savo pitao ujaka Teslu da li će njegov "prijemnik" biti negde upotrebljen, Tesla je šturo odgovorio da je bio u pregovorima sa nekim od najvećih kompanija za izgradnju brodova. Kako je Savo dalje zapitkivao ujak je postajao ljut I nevoljan za priču. Savo je saznao da je bio veoma zabrinut za sigurnost svojih pronalazaka i sve testove je radio uz veliku predostrožnost i tajnovitost jer je nekoliko puta bio žrtva manipulacija.
Danas se na Aljasci pod pokroviteljstvom Pentagona u okviru projekta HAARP vrši zagrevanje čestica jonosfere (na visini od 65 do 950 km) radio talasima ekstremno visoke i niske frekvencije gde se delovi jonosfere pretvaraju u viskotemperaturnu plazmu. Posledica su promene klime iznad odredjenog područija. Veruje se da su mnoge suše i poplave poslednjih godina, posebno u zemljama koje je američka administracija proglasila "osovinom zla", posledica ovog zastrašujućeg savremenog oružija.

[Nele]

Radeći u Telinom Muzeju (davno već beše), testirao sam zajedno sa (sada već pokojnom), Marijom Šešić, ove tvrdnje koje su isplivale na površinu, međutim, došli smo do zaključka da je priča neosnovana, jer Tesla nikako nije mogao ni biti na svim tim mestima koje se spominju u detaljima o njegovom automobilu. Dakle fizički se priče ne slažu. Bilo je lako za proveriti.

Ne bi verovao, ali toliko je mistifikovan, da smo jedno vreme dobijali pisma (pisana rukom), o molbama da im iznesemo detalje o "Teslinom vremeplovu". Mislim da još uvek negde imam jedno pismo iz Indije.
Niko od nas se nije smejao na to, niti smo mogli mnogo komentarisati.

Tesla jeste razmatrao ideju korišćenja jonosfere i zemlje kao generatora, ali u smislu jedne naročite vakuumske cevi, kojom bi se sa zemlje mogla crpeti ta energija kilometrima višlje (malo duža priča, ali ta cev nije ni približna ovim koje su se koristile pedesetih godina i sl). Jer drugačije ne ide. Koliko je poznato, nije učinio ništa po tom pitanju nakon toga.
Razlog zašto su takve priče naročito pogrešne, je pored dokaza i taj, što se nigde ne spominje njegov najznačajniji rad, a to je upravo onaj na Long Islandu. Odande je Tesla bukvalno pobegao, ostavljajući za sobom sve, od mašina, do košulja koje je nosio, komentarišući kako ljudi još uvek nisu spremni za ono što je video.
Čitao sam neke njegove analize o eksperimentima tamo, a mnogo toga sam i sam primetio tokom rada na njegovim uređajima. Dug posao, jer je trebalo proći isti razvojni put. No, isplatilo se, bar što se znanja tiče. Sublimirano znanje nakon svega toga, govori da dosta takvih stvari zvuči potpuno nemoguće, ali sa stanovišta fundamentalne fizike, sasvim realno i logično. No, mogućnosti su jedno, a nedokazive stvari (naročito one izmišljene), nešto sasvim drugo.

Video sam, čak su i to slali na adresu Muzeja, planove i šeme tog uređaja sa vakuumskim cevima, gde su nacrtali neke pentode, koje nikako ne mogu da rade ni jedan od tih poslova koji su im pridali... potpuno suludo. Znam da sam se samo nasmejao na sve to, jer su te lampe stavljene u konstrukciju koja nema nikakve veze sa onim što je trebalo učiniti.

No, neko je lepo povezao ideju etera (u koji verujem), sa još neki detaljima Teslinih istraživanja i napravio priču. Nismo nikada ni zvanično hteli da govorimo o ovome.

A LED diode koriste jednu vrstu zračenja više po danu: sunčevo zračenje Pogledaj najnoviji post koji sam ostavio povodom sunčevog zračenja pa će ti biti jasno da je u pitanju ozbiljno jak izvor energije... ne samo za radio, već i za pogon kojekakvih mašina na fotoelektričnom efektu.

[permag]

   Tema je vrlo interesantna jer nas sve iritira nonšalantno ponašanje institucija. Postoji raskorak između entuzijazma pojedinaca koji u mogućnosti korišćenja energije vetra (i ostalih obnovljivih izvora energije) vide zadovoljstvo, potrebu pa i korist i - inertnosti službenika koji očekujući neku korist ne osećeju ni zadovoljstvo ni potrebu.
   Naime, mi smo jedina država u okruženju (i CG) koja nema formiranu asocijaciju u ovoj oblasti. Na taj način ovo „tržište energije vetra“ je prepušteno mešetarima koji će o svom trošku (par hiljada nečega) izvršiti ispitivanje već predviđene lokacije a taj svoj prethodni rad debelo ukalkulisati u vrednost investicije i eksploatacije. A delatnost takve asocijacije bila bi pre svega ispitivanje, obrada podataka, izrada i objavljivanje  atlasa. Nakon toga predlog strategije i koordinirano osmišljeno delovanje.
   Ovako, sve se svodi na opisnu ocenu da kod nas nema dovoljno vetra izuzev na lokacijama...A ovu ocenu vetroenergetske siromašnosti treba shvatiti upravo kao prednost geografskog područja na kome živimo ("Kad god se uželim vetra, setim se onog besomučnog danonoćnog zviždanja vetra kroz zatvorena vrata i prozore koje ti ne da ni da misliš, a kamoli da spavaš.")
   U međuvremenu, novinari podgrevaju senzacionalnim informacijama o prvim ekološkim kilovatima i ispitivanjima u Inđiji, Kanjiži, Pančevu, Dolovu, Vršcu, Kostolcu, Velikom Gradištu, Titelu, Negotinu, Surdulici i naravno J agodini.
   Procedura ispitivanja lokacije je standardna i traje četiri godišnja doba. Na merni stub visine 50m postavljaju se do tri anemometra na različitim visinama a rezultati u vidu raspodele brzine vetra po vremenu i visini služe kao ulazni podaci investitorima i projektantima.
   Iako dobijeni iz iste situacije, mereni istom vrstom uređaja, interesantno je da se podaci meteoroloških stanica i mernih stubova različito obrađuju. Pojam ruže vetrova za energetičare je manje važan. Potrebni podaci su apsolutna brzina vetra precizno(!) merena u desetominutnim intervalima, maksimalni udari i prirast brzine vetra sa visinom.
   Stiče se utisak da je služba koja je stasavala skoro dva veka, sa  razvijenom mrežom meteoroloških stanica, prepustila ovaj zadatak novoformiranim i specijalizovanim timovima.
   Ostaje nam, dakle, da profi meteo podatke koristimo u amaterske svrhe, ako možemo da ih nađemo arhivirane.
   Na pitanje šta znači snaga vetra izražena u W, evo i odgovora:
   
      P=0.5*(gustina vazduha)*(površina)*(brzina)^3

ili približno u W/m2:

      P=0.6*V^3

Što znači da specifična snaga vetra (po jedinici zahvaćene površine) zavisi od trećeg stepena brzine ili:

V (m/s)   P (W/m2)
1   0.6
2   4.9
3   16.5
4   39.2
5   76.6
         
6   132      
7   210      
8   313      
9   446      
10   612      
   
11   815
12   1058
13   1346
14   1681
15   2068
   
   
   Jedan minut vetra od 8 /s ima daće istu energiju kao osam minuta vetra od 4 m/s! Pored toga, vetar do 3 m/s je praktično beskoristan. Velike vetrenjače se i ne pokreću dok vetar ne dostigne tu brzinu. A od snage vetra, navedene u tabeli, možemo iskoristiti teoretski 59%, a praktično oko 20-40%.
   A onda se dodaju (ili oduzimaju) električni gubici u provodnicima, akumulatoru (mislim da kod nas niko nije priključen na mrežu)...
   Toliko za prvo javljanje, zanimaju me tiđa iskustva, moja vetrenjača je na slici:

http://img145.imageshack.us/img145/2600/dscf0007ms1.jpg