Tema: Klima Srbije

[Palmark]

Mada se u skoli uci da je klima u Srbiji kontinentalna i umereno kontinentalna,mislim da ipak postoje odredjene razlike od regiona do regiona.
Zanima me koji je gradu(region)u Srbiji najtopliji?
Koji ima najvise a koji najnize prosecne Tmax? A koji Tmin?
Gde ima najvise,a gde najmanje snega,mraza,ledenih dana...?
Koji je deo najkisovitiji a koji najsusniji? Da li neki region odskace po broju grmljavinskih nepogoda?

Voleo bih da se npr. prosecna Tmin kaze i generalno,ali i za gradove posebno...
Npr.ako je najhladniji Kopaonik,koji je onda najhladniji grad/mesto neracunajuci planine///
Ptprince,ocekujem da cemo od tebe ovde najvise saznati   

• Tweet

[ptprince]

Potpuno si u pravu, Palmark. Ono što smo učili u školi je vrlo ugrubo, nedovoljno za ovakvo mesto ljubitelja meteorologije. Zato treba malo poraditi na tome.
Čuj, trenutno mogu da ti odgovaram na pitanja. I ne samo tebi, već i drugima. Dakle, nešto u stilu 'Vi pitate, PtPrince odgovara!' . Imao sam u planu da pišem priloge za forum i portal s tim u vezi, ali ako te živo zanima, taj moj projekat ne mora da čeka, već mogu predpremijerno da pišem o tome. Čak ću tako da stvaram ideje o tome šta treba da pišem.
Ideja nije stara. To me je i Joe zamolio dok smo pravili portal, a mislim da bi se mnogi obradovali da vide zaokruženu predstavu o klimi Srbije na jednom mestu, pa makar to bio i forum.
Imam dosta literature, što dobre, što one druge. Ali ja sam za 'u se i u svoje kljuse', pa ću da odaberem ono što valja i to da ovde publikujem. Uh, biće zanimljivo.
Da, ima i onaj deo koji se u svetu naziva 'bad science'. Razne klime Srbije boluju od toga. Recimo, u jednoj knjizi sam naišao na objašnjenje (autor lično mi je potvrdio) kako Zlatibor ima maritimnu klimu . I ne samo to - najbolja korelacija temperature sa Prizrenom ima Smederevo! . Smešne strane klime nikad dosta!
Sve ovo se malo komplikuje imajući u vidu samo merna mesta po Srbiji, jer ma koliko (dobro?) da se odabiraju lokacije za merenja, nije sve pokriveno, naročito po pitanju ekstrema. taj problem se rešava procenama koje bi neki nazvali modeliranjem (za modeliranje treba da imaš model, ali se kod nas sve radi po šacimetrijskom principu).
Hajde, malo ću da prokopam po literaturi i budžaku, pa ću da zašiljim tastaturu i da pišem. Eto mene brzo!

[Boce]

Evo nekih podataka za Knjaževac
Kad smo već u maju i imamo niske jutarnje temperature
najniža Tmin u maju je bila -1.5°C 13.05.1978.
Ukupno 8 dana sa temperaturama ispod nule u maju od kada se vrše merenja
Najveća amplituda u maju je bila 26.5°C 20.5.1984. (Tmin=6.1°C, Tmax=32.6°C)
Prosečne za maj Tmin=9.2°C Tmax=23.4°C
najveća amplituda ikad izmerena 4.10.1999. Tmin=3.4°C, Tmax=32.8°C, AMP=29.4°C
Najniža Tmin u junu 2.6°C 18.6.2000.
Prosečna za celu godinu Tmin=4.6°C
Prosečna za celu godinu Tmax=17.2°C

[ptprince]

najniža Tmin u maju je bila -1.5°C 13.05.1978.

To dođe kao 'Na današnji dan...'
Dakle, ako niste znali, danas je tačno 30 godina od najkasnijeg mraza na terirotiji Srbije, ne računajući Pešter, Kopaonik i ostale planinske oblasti Srbije!

[Joe]

I mene to veoma zanima. Aj za početak pitanje.
Oblast (naselje) u Srbiji sa najvišom prosečnom temperaturom?
Oblast (naselje) u Srbiji sa najnižom prosečnom temperaturom?

[ptprince]

Pretpostavljam, Joe, da misliš na srednje godišnje temperature. Po mesecima se stvari malo menjaju, ali ne toliko bitno, no ipak ću i to pomenuti.
Pre svega želim da napomenem da su date srednje vrednosti ya period 1961-1990, što se u klimatologiji smatra referentnim klimatskim nizom od 30 godina, a period je propisan na planetarnom nivou, tj. na nivou WMO.
Elem, po prirodi stvari, najtopliji grad u Srbiji je Prizren sa srednjom godišnjom temperaturom u proseku 11,8°C. Isto toliko ima i Beograd, s tim što je beogradski podatak uveliko pod uticajem urbanizacije, jer podatak dolazi sa Opservatorije na Vračaru, u najstrožem centru grada. Posmatrajući ostale srednje temperature u okolini Beograda, nameće se zaključak da je urbanizacija podigla taj srednjak za nekih 0,6-0,7 stepeni. Da sumiramo, najtoplija oblast u Srbiji je jug Metohije. Vrbnica, na samoj granici sa Albanijom, u dolini Drima (inače granični prelaz) ima i više temperature od Prizrena za nekih 0,2-0,3 stepena, ali niz od 30 godina nije ostvaren, tako da ostaje samo procena da je to najtoplije mesto u Srbiji. Nešto manje topla oblast je jug Banata (Vršac 11,4°C), ali i sever Timoke krajine (Negotin 11,1°C). Oblast sa srednjom godišnjom temperaturom preko 11 stepeni zahvata ravni Srem, jug Banata, Posavinu, doline Velike Morave, kao i Zapadne Morave do Kraljeva i južne Morave do Vlasotinca, zatim dolinu Drima od Peći do Prizrena i Vrbnice, i najzad sever Timočke krajine, od Kladova niz Dunav i ravničarski deo Vlaške nizije oko Negotina.
Najhladnije merno mesto na godišnjem nivou je svakako Kopaonik, sa 2,7°C. Međutim, kako merenja u Srbiji nisu obuhvatala veće nadmorske visine od te, ostaju samo procene za najhladnije oblasti. Dakle, sve se svodi na planinske vrhove, gde su temperatrure niže od 3°C na visinama iznad 1500 metara. U tom smislu, procenjuje se da je najhladnija tačka u Srbiji vrh Đeravica na Prokletijama (2656 m) sa procenjenom srednjom vrednošću oko 0°C. To potvrđuje da postoje mikrolokacije u Srbiji na kojima ima večitog snega i leda, a to su severne strane vrhova, vrtače i rupe u okolini najviših vrhova Prokletija.
Najhladnije naseljeno mesto u Srbiji je na Pešterskoj visoravni, a zove se Karajukića Bunari. Međutim, kako su tamo merenja započeta tek 1969 godine, srednja godišnja temperatura se procenjuje na oko 5,2°C, odnosno za nekih 0,9° hladnije od najhladnije sinoptičke stanice u naseljenom mestu, u Sjenici koja ima tu vrednost od 6,1°C. Ta visoravan je vrlo specifična kako sa srednjom, tako i sa minimalnom temperaturom. Ali pošto pričamo o srednjoj temperaturi, reći ću da su Karajukića Bunari na 1160 metara nadmorske visine, u dnu kotline koja se smatra srcem Pešteri, prema Tutinu. Centar Sjenice je na oko 1000 metara. Meteorološka stanica je u južnom predgrađu grada, na jednom manjem brdu, pa su one grozne minimalne temperature od po -30°C i niže ustvari još niže u samoj Sjenici. Dakle, najhladnija oblast u Srbiji je definitivno šira oblast Pešteri.
Posle Pešteri, najhladnija oblast je Vlasinsko jezero. Iako na sličnoj visini kao i Pešter (1140 metara), ovde su minimumi znatno blaži zbog prisustva jezera. Tako, srednja godišnja temperatura na Vlasini je 5,7 stepeni.
Nadam se da je ovo dovoljno. Dalje?

[Joe]

Wow hvala na iscprnom odgovoru. Veoma zanimljivo.
Recimo interesuje me neka ranglista naselja po srednjim godišnjim temperaturama. Mogu je i sam nabaviti ako tako nešto postoji na sajtu RHMZ-a. Ekstremi me manje zanimaju. To mi više deluje kao crna hronika i verovatno nije pravo merilo klime u Srbiji ili možda i jeste?  ;D

[ptprince]

Joe, tu si u pravu. Iako zanimljivi, ekstremi nisu pokazatelji klime (mada ima 'ozbiljnih' radova o tome).
Rang listu možeš i sam natenane da kreiraš, ali isto tako možeš da me sačekaš sa lepo izvučenom listom. Na sajtu Zavoda su postavljene normale 1961-1990, ali kad sam već tu, biće nešto i od te liste.

[pavlovic]

Evo i mene
Zanima me koje je najvetrovitije mesto u Srbiji.
Kolika je najveća brzina vetra izmerena u Srbiji?

[Boce]

ptprince će dati sigurno tačne podatke
a ja mogu da dam svoje mišljenje
Mislim da su Vršac i Banatski Karlovac najvetrovitija mesta
ne računajući Crni Vrh koji mislim da je van premca od glavnih stanica

[ptprince]

Boce, odlično si pružio prvu pomoć!
Baš tako! Vršac, Veliko Gradište i Banatski Karlovac imaju najveću srednju godišnju brzinu vetra od preko 4 m/s. To je što se tiče naseljenih mesta.
Meutim, Crni Vrh je nacionalni ekstrem u brzini vetra, jer srednja godišnja brzina vetra iznosi i preko 5 m/s. Možda čak i 6. Za njim sledi Kopaonik sa nešto preko 4 m/s.
Međutim, nisam dao tačne vrednosti. E, tu ima jedan mali problem. Naime, dugo se u klimatologiji koristila Boforova skala za merenje brzine vetra, pa su i raspoloživi podaci u klimatološkom smislu upravo izvedeni iz Bofora. Kada se sve preračuna, dobijaju se vrednosti datih redova veličine. Tačne vrednosti su još uvek teže dostupne, i to iz dva razloga. Prvo, tačne vrednosti se mogu dobiti samo sa anemometara, a anemometarskih merenja nije bilo uvek i stalno. Koliko sam shvatio, i ti nizovi su diskutabilni. Drugo, podaci za vetar su nehomogeni, i to svuda. O homogenosti brzine vetra (ali i pravca) drugi put, obećavam. Teško je predstaviti sve podatke kao da su rađeni pod istim uslovima, a onda odabrati što bolje uslove merenja (to je kao cilj homogenizacije).

Ekstremna brzina vetra je zabeležena u Vršcu, gde je najveći udar vetra iznosio neverovatnih 48 m/s. Tačan datum i vreme tog udara ne znam, ali se mogu potruditi da saznam. U Beogradu, maksimalna brzina vetra je nekih 36 m/s, jednog oktobarskog košavskog jutra. I ovde ću do daljeg dugovati tačan datum i vreme.
Udari vetra na Crnom Vrhu su nepouzdani. Iako ima zaista puno vetra, postoje brojni tehnički problemi oko samog anemometra. Naime, dešava se da instrumenti ispjunu neke nebuloze od 78 m/s. Međutim, ono što daje takve podatke jeste loše tehničko rešenje stanice, a ne sam vetar. Elektronika ume da zabrlja. Objašnjenja su različita i dolazio sam u sukob mišljenja oko ovoga, pa ću se sa konkretnim rešenjem povući. Realno, maksimalni udari vetra na Crnom Vrhu su reda veličine 40-45 m/s, ali ne i preko 48 m/s.

[ptprince]

Najzad nađoh pravu temu za ovu vest:

Upravo je stigao Godišnjak za 2009. godinu. Još nije izlinkovan, ali eno ga, na http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteo_godisnjaci/Meteoroloski%20godisnjak%201%20-%20klimatoloski%20podaci%20-%202009.pdf

Ako neko nije znao, ima i 1979. godine.
http://www.hidmet.gov.rs/podaci/meteo_godisnjaci/Meteoroloski%20godisnjak%201%20-%20klimatoloski%20podaci%20-%201979.pdf

[ptprince]

Stigli su i linkovi za te godišnjake, već sat-dva posle prethodnog posta.
Čim bude nekih novosti (a radi se na tome), javljam.

[Srbin]

Vidim da stv kasnim i da niko nije pipao ovu temu vishe od 6 meseci ali mene zanima koja oblast u Srbiji ima najsushniju klimu a koja najvlazniju(sa najvishe padavina) na rhmz-u ima mali tekst o tome(rekao bih ne dovoljan) tamo pishe kao shto sam i pretpostavljao da planinski vrhovi jugozapadne Srbije imaju najobilnije godishnje padavine, dodao bih da je Jankov kamen(Golija) najvishi vrh jugozapadne Srbije pa je moguce da je upravo Golija(opshtina Ivanjica i delom Novi Pazar) mesto sa najvishe padavina u Srbji(to su moje pretpostavke na osnovu nekih chinjenica) neka me ispravi neko ako greshim poshto ja samo pretpostavljam. Dalje pishe da veci deo Srbije ima kontinentalni rezim padavina, sa vecim kolichinama padavina u toplijoj polovini godine, izuzev jugozapadnih krajeva gde se najvishe padavina izmeri u jesen. E sad mene zanima koje su to najsushnije oblasti u Srbiji sa najmanjom godishnjom kolichnom padavina i kako su rasporedjene te padavine u sushnim oblastima u toku godine,tj da li mozda postoje sushni periodi u tim oblastima. Meni prva na pamet pada Deliblatska peshchara  najvishe zbog naziva e sad da li to ima veze sa stvarnoshcu i koji je stvarno najsushniji predeo Srbije voleo bih da mi neko iskusniji kaze poshto vidim da se i ovde isticao ptprince  zamolio bih njega.  I da me ispravi ako sam pogreshio u pogledu najvlaznijih predela Srbije.

[ptprince]

Najpadavinskija oblast jeste pogranična oblast prema Crnoj Gori. Krnjača, koja se nalazi gotovo na samoj granici, ima skoro 1300 mm srednjih godišnjih padavina.
Na većini karata padavina pretpostavlja se da količina padavina raste sa povećanjem nadmorske visine. Po toj logici, najkišnija oblast na svetu bi bili Himalaji, a kod nas Đaravica na Prokletijama. Međutim, znamo da nije tako, a opet količina padavina na laninama je viša nego u nizijama. Zašto je to tako? (uh, samom sebi pišem FAQ)
Padavine idu iz oblaka. To je trivijalan zaključak. Padavine isparavaju tokom padanja. I to je lako utvrditi. Štaviše na osnovu te pretpostavke se i crtaju karte padavina. Ali, pretpostavka ne sme da ide u nedogled, jer ćemo doći do opisanog paradoksa, da najviše padavina bude iznad oblaka. Besmisleno, je li? Najsmisleniji odgovor (i najpribližniji istini) jeste da je visina sa najviše padavina na nekoj srednjoj visini baze najkišnijih oblaka i mao iznad toga, u mestima najveće vodnosti oblaka. To je visina od oko 1500 metara nadmorske visine (više u planinskim oblastima i vosoravnima, manje u oblastima gde su takve planine retke). Jankov kamen je ipak nešto iznad te visine, tako da najviše padavina u toj oblasti imaju Bele Vode. Ivanjica ima nešto manje padavina. Ona je na skoro 500 metara nadmorske visine, a količine padavina koje su uobičajene za Ivanjicu jesu oko 965 mm(srednja godišnja količina padavina u poslednjih 10 godina). Poređenja radi, Zlatibor ima srednju količinu padavina za poslednjih 10 godina oko 1052, Požega oko 718, Sjenica 795, Novi Pazar 674, ali Kaona (na planini Jelici, oko 500 metara nadmorske visine) čak 1035 mm. Beograd ima tu vrednost oko 700 mm. Sve ove vrednosti su malo iznad 30-godišnjih normalnih vrednosti. Količina padavina zavisi i od ekspozicije mesta u mezoklimatskim razmerama. Navetrene strane planina dobijaju znatno više padavina od zavetrenih strana.
Još jedna oblast u Srbiji sa dosta padavina jeste srednje Podrinje. Srednje godišnje količine padavina za poslednjih 10 godina su u Ljuboviji 953, Bajinoj Bašti 769, Krupnju 1076, Loznici 881 mm, dok Valjevo ima samo 783 mm.
Namjanje padavina ima istočna Srbija. Međutim, postoji više oblast sa manjkom padavina. Počnimo od severa Banata (Kikinda 546 mm), koji je često najsušnja oblast. Najmanja godišnja količina padavina je upravo osmotrena u Kikindi 2000. godine, svega 223 mm. Još jedna takva oblast je zaleđe Kopaonika i Jastrepca (Prokuplje 576, Kuršumlja 673, Niš 630 mm). Najzad, Timočka krajina ima ponekad jako malo padavina, jer je zaleđe Kučajskih planina (Zaječar 608, Knjaževac je imao prekid 2004. godine, a pouzdane podatke imamo tek od 2008. godine ). I sam jug Srbije ume takođe da bude sušan (Vranje 600 mm, Bujnovac 604, Preševo 617 mm).
Eto, Srbine. Nema, dakle, neke fiksiranih oblasti sa najmanje (ili najviše) padavina, već tih oblasti ima više.

[Srbin]

Hvala na odgovoru.Koliko je ovo intresantno  Pojma nisam imao za chinjenicu da su mesta sa najvishe padavina na otprilike 1500 mnv i stvarno izgleda da Bele vode imaju vishe padavina nego Jankov kamen jel su bash otvorena i navetrena oblast(mada 10,12 km od belih voda je Golijska reka (nmv je slichna) koja uvek ima vishe snega od Belih voda,pa mozda golijska reka ima najvishe padavina na Goliji .Takodje je intresantno da Novi Pazar ima samo 674 mm godishnje,a znao sam da i Sjenica i Pozega imaju manje padavina od Ivanjice samo nisam znao koliko,eto dobio sam odgovor mada nisam mislio da imamo za 170 mm vishe padavina nego Sjenica mislio sam da je manja razlika.A moram da dodam da su na rhmz-u napisali da planinski vrhovi na jugozapadu imaju do 1500 mm godishnje,eto nznm odakle im ta informacija.A shto se tiche oblasti sa najmanje padavina zakljuchio sam da su to istochna Srbija i Banat.Najvishe me iznenadila mala kolichina padavina u Novom Pazaru svega 674 mm

Josh jednom hvala na trudu i odgovoru.    

[ptprince]

A moram da dodam da su na rhmz-u napisali da planinski vrhovi na jugozapadu imaju do 1500 mm godishnje,eto nznm odakle im ta informacija.

RHMZ ima informaciju iz podataka koje dobijaju svakog meseca sa svih meteoroloških stanica koje mere količinu padavina. To je bar jasno samo po sebi.

Josh jednom hvala na trudu i odgovoru.    

Molim lepo. Uvek (kad imam vremena).

[Srbin]

Ona je na skoro 500 metara nadmorske visine, a količine padavina koje su uobičajene za Ivanjicu jesu oko 965 mm(srednja godišnja količina padavina u poslednjih 10 godina). Poređenja radi, Zlatibor ima srednju količinu padavina za poslednjih 10 godina oko 1052, Požega oko 718, Sjenica 795, Novi Pazar 674, ali Kaona (na planini Jelici, oko 500 metara nadmorske visine) čak 1035 mm 

 
Evo ptprince samo da te malo ispravim  u ovom tvom stv fantastichom objashnjenu koje sam trazio za kolichinu padavina shirom Srbije...

Kao shto sam pre neki dan rekao ishao sam do matarushke banje preko Kaone,i stv je bilo dosta uspona, onda sam se setio tvog citata da se Kaona nalazi na oko 500 mnv i to mi je bilo malo chudno pa sam potrazio po netu  malopre i nashao da se Kaona zapravo nalazi na oko 850 mnv i da dodam da Ivanjica jeste na nmv oko 500m tachnije na 468 mnv. 

pa da upotpunimo podatke o godishnjoj kolichini padavina

u ovom delu Srbije(tu cu koristiti tvoje podatke ) :

Kaona : 1035 mm (ali na 850 mnv)

Sjenica : 795 mm ( oko 1000 mnv koliko znam )

Pozega: 718 mm ( 311 mnv)

Ivanjica: 965 mm ( 468 nmv)

Novi Pazar : 674 mm ( 496 nmv)

[gencic]

Kaona su pogresno zabelezio. Mene bas cudi da ta Kaona ima toliki srednjak padavina. Ja znam gde je to selo, to se tesko moze nazvati pravim planinskim selom, jer je na nekih 500 mnm, vise je brdsko-planinsko. Nalazi se sa dragacevacke strane Jelice i gotovo je na sredini izmedju Cacka i Kraljeva, ali eto vidis...

[Srbin]

 

Ako mislimo na isto mesto a trebalo bi da je tako onda mislim da sam ja ipak u pravu evo sutra cu o5 prolaziti tuda... Tebe chudi da Kaona ima toliko padavina a mene  shto se uopshte neko setio da postavi meteoroloshku stanicu u Kaonu(bash malo mestashce) i stv nznm koliko je to pouzdano E evo jedan tekst,vi samo prochitajte deo vezan za Kaonu gde lepo pishe da se nalazi na nmv od 850 metara...

http://www.nadlanu.com/Dynamic/Novosti,intCategoryID,393,intItemID,49801.html

To shto  ukupno i ima tih 1500 stanovnika mozda po okolnim brdima koja spadaju mozda u Kaonu, inahce sam centar(ako se to tako moze nazvati) nema vishe od 10 do 15 kuca mozda ni toliko

Evo iskopirao  sam deo teksta vezanog za Kaonu sa ovog linka      :


Kaona je planinsko selo između Jelice i Čemerna, na putu Kraljevo - Guča. Udaljeno je 23 km od Guče, na nadmorskoj visini od oko 850 m. Kaona broji oko 1500 stanovnika u 400 domaćinstava.

Bogatstvo divljači pruža povoljne uslove za lovni turizam. Od prirodnih lepota ističu se šumski kompleksi sa svim vrstama listopadnog i četinarskog drveća. Tu su izvori "Mala Vrganvoda" i "Ajdučka voda", mesta pogodna za izlete.

Turističko društvo "Kaona" svake godine uoči Prvog maja, uz pesmu i igru obeležava početak turističke sezone. U Kaoni se nalaze i etnografski muzej, bazen za kupanje, ribnjak i jezero.

Evo ga Josh jedan link da ne ispadne da je ono neka greshka, sa identichnom nmv za Konu 850

http://www.snovalica.com/sr/kaona