Hajde, sad imam koji minutić viška, pa da odgovorim na prozivku.
Da, fenskog efekta ima u našom zemlji. Odnosno ima ga svuda gde postoji izražen reljef, makar malo. Dakle, od evropskih zemalja ovog efekta može da nema samo u Danskoj i Holandiji.
Fenski efekat je efekat rasta temperature na zavetrenim stranama planina. Ukratko, prilikom nailaska na prepreku, vazduh se prisilno podiže i tako suvoadijabatski hladi do nivoa kondenzacije. Odatle se hladi vlažnoadijabatski do vrha prepreke. Sa vrha prepreke vazduh se spušta i pri tom suvoadijabatski zagreva. Tako kaže meteorologija.
To isto, ali narodski rečeno: Kada vetar nailazi na prepreku, na navetrenoj strani vetar se zaustavlja i prisilno penje uz navetrenu stranu planine. Ovako penjanje čini vazduh hladnijim u proseku za 1°C na svakih 100 metara visine. Međutim, pošto relativna vlažnost raste ukoliko vazduh koji se hladi ima nepromenjeni sadržaj vlage, u jednom trenutku doći će do masovne pojave kondenzacije i stvaranja oblaka. Taj nivo se vidi kao donja baza tih oblaka. To su, dakle, slojasti oblaci roda Stratus, ređe Stratocumulus. Zbog oslobađanja toplote u procesu kondenzacije, pad temperature sa povećanjem visine je nešto blaži, negde oko 0,6°C na 100 metara (vlažmoadijabatski vertikalni gradijent temperature, tj. promena temperature sa visinom). Zato je u Timočkoj krajini oblačno, tmurno, ponekad sa rosuljom, ali bez vetra ili sa neznatnim vetrom. Boce to jako dobro zna, kao i svi ljudi tamo!
Kako bi opisao dosadašnju promenu temperature, daću jedan hipotetički primer. Neka je temperatura u Zaječaru 10°C (to je oko 100 metara nadmorske visine). Donja baza oblaka se formira već na oko 400 metara nadmorske visine, pa je na toj visini temperatura 3°C manje, odnosno 7°C. Vrh planina je na nekih 1000 metara nadmorske visine, pa je u tih 500 metara pad temperature 5 x 0,6°C = 3°C, dakle 4°C.
A sad nizbrdo! Vazduh se sa vrha planine spušta kroz vedro parče, ne kroz oblak. Kada se spušta, zagreva se opet za po 1°C na svakih 100 metara razlike u visini. Pošto tu više nema prepreka, vazduh ponovo slobodno struji, pa imamo umeren i jak vetar (da ne idemo u ekstreme). U našem hipotetičkom primeru, u recimo Smederevskoj Palanci, koja je na nekih 100 metara nadmorske visine (ili bilo gde u dolini Velike Morave), dakle 900 metara niže, temperatura je viša za 9°C nego na vrhu, pa tako iznosi 9 + 4 = 13°C. U poređenju sa Zaječarom (koji je na istoj nadmorskoj visini), dolina Velike Morave je za 3°C toplija. U realnosti ima još i drugih uticaja na temperaturu, ali ovaj primer je dat da bi se što bolje objasnio mehanizam fenskog efekta.
Inače, fenski efekat je prvo zapažen i objašnjen u Nemačkoj. Reč
fen je ustvari nemačka reč
foehn , što bi značilo
topli vetar ili
topao vazduh. Istog porekla je i reč koja opisuje aparat za sušenje kose duvanjem toplog vazduha.
Fenski efekat se u Srbiji može naći i na severnim padinama planina oko Valjeva i Loznice, pa su ta mesta najtoplija u zimskim mesecima kada ima jugovine. Čak i niska Fruška Gora može dati fenski efekat. I ovde je Joe skroz u pravu u svojim razmišljanjima o Cb-ima. Dosta puta sam video kako je Novi Sad topliji od recimo Bečeja ili nekog drugog mesta u Bačkoj, ali i od Sremske Mitrovice, u situacijama kada duva slab južni vetar. Fena još ima na severu Timočke krajine (Negotin) kada duva severozapadni vetar, u planinama istočne Srbije pri jugozapadnom strujanju (Knjaževac, Sokobanja), na severu Metohije (Peć) kada je zapadni i severozapadni vetar na visini, u jugozapadnoj Srbiji opet pri jugozapadnom strujanju... Fenski efekat u Crnoj Gori je lepo opisao Miloš, u situacijama kada duva bura ili neki severoistok. Lično se sećam kako je 3. avgusta 1998. godine u Tivtu duvala bura, pa u večeri 2gi na 3ći temperatura je bila toliko visoka da sam pokušavao da spavam napolju, prekriven mokrim peškirom, ne bi li mi bilo dovoljno sveže za spaavnje, ali nije ni to pomoglo. Zvanična Tmin na aerodromu Tivat je te noći bila tačno 30°C!
Da, i to što kaže Miloš je skroz tačno. Ne samo na primorju, već i u Beogradu, temperatura ume da poraste nekoliko stepeni za svega nekoliko minuta. Pratite AMS Košutnjak zimi za te primere i videćete i sami.
U svetu najpoznatiji fenski efekti se vide u Bavarskoj, na severnim padinama Alpa (tamo gde je fen dobio ime), u Kanadi (
chinook, koji je opasno zafrkavao organizatore Zimske Olimpijade u Kalgariju 1988), ali očekujte ga na svakoj zavetrenoj strani planine, ma kolika da je.
Eto, nadam se da je sada sve jasno, ako ne, ono je bar jasnije nego što je bilo.
Tema: Fenski efekat (Pročitano 12512 puta)