Kako da sami napravite vremensku prognozu?

U novije doba prognoza vremena je postala deo svakodnevice. Zahvaljujući medijima i internetu gotovo neprekidno ste obavešteni o prognozi vremena koja stiže iz više izvora.

Čitajući i slušajući vremenske prognoze, sigurno ste se barem nekad zapitali kako one uopšte nastaju. Možda bi se na prvi pogled reklo da iza prognoziranja vremena stoji velika nauka uz mnogo učenja i iskustva, što je donekle i tačno. Ali, prognozom vremena se može baviti bilo ko, barem amaterski. Svakako da je pri tom poželjno znanje iz meteorologije kao nauke, ali samo poznavanje meteoroloških procesa nije neophodno pri sastavljanju dobre prognoze.

Sigurno je da mi prognostičari, bili amateri ili diplomirani meteorolozi, ne posedujemo nikakve natprirodne moći, već smo se uglavnom putem interneta upoznali sa meteorologijom i njenom najpopularnijom oblašću – prognozom vremena.

O tome kako su nastale prve prognoze već ste mogli da pročitate u jednom od prethodnih tekstova. Osnova savremene prognoze vremena je matematičko računanje (predviđanje) ponašanja atmosfere u budućnosti uz pomoć brzih računara. Vremenom je širom sveta razvijeno mnogo meteoroloških prognostičkih modela. U zavisnosti od njihovih prostornih razmera mogu se podeliti na globalne koji pokrivaju celu planetu Zemlju i regionalne koji pokrivaju samo određenu oblast.

Nekada su produkti prognostičkih modela bili dostupni samo prognostičkim službama, ali u zadnje vreme se sve veći broj prognostičkih modela može besplatno naći na internetu. Neke od najpopularnijih sajtova koji sadrže produkte prognostičkih modela možete naći na našem forumu.

Uz pomoć modela moguće je da sasvim samostalno prognozirate vreme, ne gledajući gotove prognoze prognostičkih službi, u samo dva koraka:

1. Pogledajte prognostičke karte i meteograme. Prvo treba da naučite kako da tumačite prognostičke karte i metograme koji su konačni produkti većine prognostičkih modela.

2. Uporedite modele. Upoznajte se sa više prognostičkih modela, uporedite njihove rezultate sa onima koji se kasnije dogode u stvarnosti.

Naravno, ni modeli nisu svemogući. Da je tako postojao bi samo jedan model na osnovu koga bi svi na svetu radili prognozu. Ako želite da postanete dobar prognostičar važno je da steknete iskustvo.

Ovog puta nećemo zalaziti u detaljna opisivanja meteoroloških procesa i načina na koji funkcionišu modeli, već ćemo se samo bazirati na tumačenju određenih produkata meteoroloških modela. Vremenom ćete najbolje naučiti koliko koji model greši u kojim situacijama, i obično se svako odluči za svoj „najdraži model“, ali ne treba nikad zanemariti i ostale.

U sklopu prognostičkih modela, postoji mnogo karata na kojima su prikazani meteorološki elementi. Za početnike, najvažnije i najlakše za tumačenje su karte polja temperature, kao i vetar i padavine. Poznavanje ova tri elementa je sasvim dovoljno da se odradi kvalitetna i korisna prognoza vremena.

Karte na kojima su prikazani ovi elementi su vrlo jednostavne za tumačenje. Dovoljno je samo da poznajete geografsku oblast i da pratite boje koje su određene skalom.

Primer 1 – prognozirana temperatura na 2m regionalnog prognostičkog modela WRF-NMM RHMZ-a Srbije:

Primer 2 – prognozirana 6-satna količina padavina globalnog modela GFS, preuzeto sa sajta www.wetterzentrale.de

Primer 3 – prognozirani vetar na 10m regionalnog WRF modela HMZCG-a:

Poređenjem karata ova tri modela imaćete uvid o stanju vremena za 10. oktobar u 12UTC. Ukoliko kod ostalih modela koje ste pogledali postoje slaganja ili velika sličnost sa postavljenim kartama, lako je zaključiti da nas u četvrtak očekuje suvo i toplo vreme uz slab južni vetar i maksimalnu dnevnu temperaturu od oko 20°C u Beogradu. Ako postoje određena neslaganja onda je poželjno da pronađete neku srednju vrednost ili da se odlučite kom modelu ćete verovati više.

Za tumačenje ostalih karata, uključujući karte polja pritiska, potrebno je određeno iskustvo i znanje iz meteorologije.

Drugi produkt prognostičkih modela koji je jednostavan za tumačenje i analizu je tzv. meteogram. Meteogram predstavlja tendenciju, tj. kretanje određene meteorološke veličine u vremenu, i odnosi se na samo jednu lokaciju, npr. za Beograd.

Primer 1 – meteogram prognostičkog modela WRF-NMM za Beograd (http://www.hidmet.gov.rs/ciril/prognoza/meteogram.php):

Primer 2 – meteogram prognostčkog modela WRF za Podgoricu (http://www.meteo.co.me/meteogrami/3dana.php):

Slovima je obično naznačeno šta koja veličina predstavlja. Na horizontalnoj osi se nalazi vreme (datum i termin), na vertikalnoj intenzitet za temperaturu, padavine i pritisak.

Za četvrtak 10. oktobar, pored već iznetih zaključaka za temperaturu, vetar i padavine, meteogram WRF-NMM modela pomoći će vam da na osnovu vlažnosti na visini (prva veličina odozgo) zaključite da su velike šanse da u četvrtak sredinom dana u Beogradu bude oblačno. Pored toga, gledajući padavine, zaključićete da tokom dana ipak postoje male šanse i za kišu, što nije davao GFS model. U zavisnosti od toga koliko je slaganje modela, možemo biti više sigurni u ostvarenje prognoze.

Možda smo u nekim segmentima ovog teksta previše zašli u detalje, ali se isto tako nadamo smo vas uverili da se uz samo malo volje i strpljenja može naučiti. Kada se savladaju prvi koraci u prognozi vremena lakše je savladati i sledeće korake, kao što je na primer prognoza konvektivnih razvoja, prolazak frontova, prelazak iz kiše u sneg, isl. A o tome u nekom od narednih tekstova…