Pridodaci atmosfere – deo III
Aerosoli mogu imati čitav spektar veličina. Najsitniji imaju prečnik manji od jednog mikrometra (ne mikrona, oni su zakonom zabranjeni još od 1980. godine!) i jako dugo lebde u atmosferi, i po nekoliko dana. Najkrupniji aerosoli imaju prečnik od nekoliko desetina mikrometra i zbog svoje veličine, odnosno težine, ne mogu dugo da lebde, već se talože na površinu tla posle nekoliko sati.
Najveći broj ovih čestica je sastavljena uglavnom od kapljica vode koje su otkinute od vodenih površina mora i okeana. Ali, tu su i zrna prašine koje su podignute sa suvog tla, izbačeni u atmosferu vulkanskim erupcijama, šumskim požarima, pa čak i zrnca soli koja ostaju kada morska kap ispari u vazduhu.
Sve te čestice imaju jednu interesantnu zajedničku osobinu. Što ih je više, to više smanjuju prozračnost atmosfere. Pre svega, tu su kapljice vode i zrnca leda koje čine maglu i oblake. Čak i u čistom vazduhu njihovo prisustvo ume da bude značajno, pa tako diriguje vidljivošću i intenzitetom plavetnila neba.
Najviše aerosola ima u nižim predelima, dok njihova koncentracija opada sa povećanjem visine, u početku naglo, a zatim sve manje. Ljubitelji planina i letenja to najbolje znaju kada pogledaju naniže prema dolinama i ravnicama, pa se stresu od pomisli u kakvoj prljavštini od vazduha ustvari žive.
Koncentracije aerosola uveliko zavise i od vazdušne mase. Najviše aerosola ima iznad okeana i mora, pa iznad suvog i prašnjavog tla, a najmanje iznad polarnih predela. Zimi, kada je čest prodor suvog i hladnog arktičkog vazduha, imamo prilike da se divimo pogledu u velike daljine, jer ta vazdušna masa ima veoma malo ovih čestica u sebi.
Aerosoli igraju veoma važnu ulogu u atmosferi. Bez njih se teško mogu zamisliti bilo kakve padavine. Sama vodena para koja se kondenzuje u vazduhu teško može da opstane, jer su kapljice isuviše sitne i brzo ispare. Krupnije kapljice nastaju kondenzacijom vodene pare na česticama aerosola. Tada te čestice nazivamo jezgrima kondenzacije. Sudaranjem i stapanjem takvih kapljica nastaju veće kapi, pa i kapi padavina. Na sličan način se stvaraju i kristalići leda i pahulje snega.
Nastajanje novih čestica aerosola i njihovo otklanjanje iz vazduha pre svega putem padavina je u stalnoj ravnoteži. Tako je atmosfera jedna magična čorba koja je uvek začinjena tačno kako treba. Iako glavni kuvar u kuhinji atmosfere vodi računa o tim začinima, ljudi ponekad malo više zasole atmosferu nekontrolisanim emitovanjem raznog otpada iz industrije i saobraćaja, pa se onda bune što nalete na poneku neukusnu kašiku u gradovima.
