2011. godina iz našeg ugla

2011 godina je bila definitivno zanimljiva svim zaljubljenicima u meteorologiju. Smenjivanje toplih i hladnih intervala tokom zime, nestabilno proleće, toplo i veoma dugo leto, septembar jedan od najtoplijih, hladna i sušna jesen, zakasnele prve snežne padavine, sve to je karakterisalo prošlu godinu.

Niz ledenih dana iz decembra 2010 nastavio se i u 2011 godinu, tako da je novogodišnja noć bila veoma hladna u većini mesta između -7 C i -10 C. Za Božić kreće otopljenje i prvi topli talas koji je trajao do 17.januara. Snežni pokrivač se otopio, a temperature su se kretale između 10 i 15 C, a najtopliji dan u tom periodu u Srbiji bio je 9.januar kada je u Loznici maksimalna temperatura bila svih 20 C. Treća dekada januara bila je zimska, uz snežni pokrivač do 25 cm u Beogradu, temperature su se kretale u granicama normale za januar mesec.Sve u svemu januar u okviru proseka, sa visokim apsolutnim maksimumom i relativno niskim apsolutnim minimumom

Prva 4 dana feburara su bila ledena u većini krajeva. 5. februara nastupa otopljenje, snežni pokrivač se otopio, a dnevni maksimumi se približavaju 15-tom podeoku celzijusove skale. Kragujevac je bio najtopliji i 7. februara živa u termometru zaustavila se na 18.2 C. Toplo vreme je trajalo do 12.februara, u drugoj dekadi februara temperature su pale na prosečne februarske vrednosti. U trećoj dekadi ponovo zimski udar, a snežni pokrivač u nekim mestima je bio i 30 cm. I februar je bio u granicama proseka, hladnim periodima u prvoj i trećoj dekadi i toplim periodom u drugoj dekadi.

Zimski talas se nastavio i u prvoj dekadi marta, a sneg se potpuno otopio tek oko 10. marta u neplaninskim područima. Možemo reći da je rano proleće počelo u drugoj dekadi marta, kada je bio niz od 7 dana sa temperaturama oko 20 stepeni u većini krajeva.

Krajem druge i početkom treće dekade marta kratkotrajno zahlađenje sa kišom i susnežicom, u brdsko-planinskim predelima sa snegom, međutim zahlađenje je bilo kratkog daha, proleće se ponovo vraća sredinom treće dekade, a 25. marta u Loznici je zabeležen i prvi letnji dan ove godine sa T.max od 25.3 C. Tako da je mart na kraju bio u granicama normale što se tiče temperature u većini krajeva.

Prvog aprila prve nestabilnosti u sezoni, ali bez nekih jačih oluja.

April je bio stabilan mesec, sa uglavnom lepim vremenom i sa srednjom maksimalnom temperaturom oko proseka. Češća je bila pojava košave, jedino jače zahlađenje bilo je sredinom druge dekade aprila kada su maksimalne temperature par dana bile ispod 10 C, a na planinama je došlo do formiranja novog snežnog pokrivača. Najtopliji dan bio je 22.april kada je u Leskovcu T.max bila 25.8 C.

Maj je počeo nestabilno uz temperature ispod proseka, ceo mesec je u principu bio promenjiv, u većini mesta nije zabeležen ni jedan tropski dan, a najtopliji dan je bio 31.maj kada je samo u Somboru bio tropski dan sa maksimalnom temperaturom od 30.3 C.

Zahlađenje sredinom druge dekade maja donelo je sneg u višim planinskim predelima. Treća dekada maja je bila sa temperaturama između 27 i 30 C, uz uglavnom lepo vreme i nekih dana popodnevne pljuskove sa grmljavinom. Sve u svemu maj u granicama proseka po temperaturi.

Jun je bio uglavnom topao i stabilan, ali bez nekih preteranih vrućina. 8. juna jaka superćelijska oluja u Beogradu i okolini sa krupnim gradom.

Superćelijski oblak doneo je grad na širem području Beograda i u celom Banatu.

A to veče je obilovalo i intezivnim munjama u celoj Srbiji.

Obzirom da nije bilo puno tropskih dana nije se stekao neki utisak vrućina, međutim jun je ipak bio iznad proseka po temperaturama. Najtopliji dan je bio 23.jun kada je u Ćupriji zabeležena T.max od 36.0 C

Sve je delovalo kao da leto neće biti toplo i da neće biti nekih vrućina, ukratko da će podsećati na kišno leto 2010. Međutim leto ne samo da nije bilo kišno, nego je bilo veoma toplo i veoma dugačko. Vrućine u trećoj dekadi avgusta i jedan od najtoplijih septembara, toplo vreme i stabilno koje se zadržalo do kraja prve dekade oktobra govori u prilog tome da je ovo leto bilo po ukusu većine letoljubaca: toplo, stabilno i suvo.

Već od sredine prve dekade jula do početka treće dekade bio je niz tropskih dana, sa dosta dana kada su maksimalne temperature bile iznad 35 C. Najtopliji dan je bio 11.jul kada je u Smederevskoj Palanci zabeležena T.max od 38.7 C. Treća dekada jula i početak avgusta bili su kišoviti i sveži i delovalo je kao da smo završili sa vručinama i da će avgust biti prijatan bez vrućina, međutim u avgustu je počeo anticiklonski period koji je uzrokovao sušu koja se nastavila do kraja 2011 godine. U avgustu je zabeleženo samo 3 dana sa kišom na području Beograda.

I jul i avgust su bili sa srednjim temperaturama nešto iznad proseka, a treća dekada avgusta bila je veoma topla i to je prvi put posle avgusta 2007 da temperature dođu skoro do 40 C. Najtopliji dan je bio 24.avgust kada je u Ćupriji zabeležena T.max od 39.7 C.

Toplo vreme i suv period nastavio se i u septembru. U Beogradu je zabeleženo svega 3 dana sa kišom i samo jedan pravi jesenji dan sa neprekidnom kišom, svih ostalih dana temperature su bile letnje. Septembar je bio među najtoplijima od kad se vrše merenja. Najtopliji dan je bio 14.septembar kada je u Ćupriji izmerena T.max od 36.6 C. Međutim septembarske vrućine su bile daleko podnošljivije od pravih letnjih vrućina, jer se maksimalna temperatura zadržavala mnogo krače i noći su svežije nego leti.

Leto se zadržalo tačno do 7.okrobra. Tada je došlo prodora hladnog fronta i temperature posle toga nisu prelazile 22 C. Prvih 7 dana oktobra je bilo prijatno toplo vreme, a najtopliji dan je bio 7 oktobar kada je u Loznici zabeleženo 29.6 C. Već sutradan u većini mesta maksimalne temperature su bile između 10 i 12 C, a u okruženju je zabeležen i prvi sneg. Oktobar jeste u proseku bio u granicama normale, zbog prvih 7 toplih dana, ali ostatak je bio relativno svež i to je uvod u svežu jesen, potpuno suprotnu od 2010 godine.

Novembar je bio hladan, sem prve dekade kada su temperature bile malo iznad proseka (do 21.6 C u Loznici), ali ostatak novembra, naročito kraj druge dekade i treću dekadu karakteriše veoma hladno vreme i uglavnom inverzija sa gustom maglom i temperaturama ispod 0 C celog dana. Ono što je karakteristično to je odsustvo snežnih padavina, suša se nastavila.

Ovo je drugi put da se dešava da decembar bude topliji od novembra po srednjim maksimalnim temperaturama, period od 3. do 17. decembra je bio topao sa temperaturama iznad 10 C, a najtopliji dan je bio 4. decembar kada je u Valjevu zabeleženo 19.6 C. 15. decembra bilo je i pojave konvektivnih padavina i grmljavine na zapadu Srbije. Prvi sneg je pao 20. decembra i to samo ponegde, snežna granica je bila otprilike na 250 m.n.v, tako da su se brda u okolini Beograda zabelela, dok sam Beograd nije video snežne pahulje. Još neki gradovi su dobili prvi snežni pokrivač ove zime.

Do kraja godine temperature su bile u granicama proseka.