Ciklon koji je ušao u istoriju – Ciklon Tamara (13 – 16. maj 2014.)

Od utorka, 13. maja, Srbija je pod uticajem ciklona Tamara, koji će ostati zapamćen kao najkišovitiji ciklon od kada se vrše meteorološka merenja u Srbiji. Baziraćemo se na analizu posledica ovog ciklona, kao i na verovatnoću da se ovako nešto dogodi i razloge zašto se dogodilo.

Počećemo od klime našeg područja. Veći deo Srbije karakteriše umereno kontinentalna klima. Glavne karakteristike ove klime su: hladne zime, topla leta i umerene padavine tokom cele godine. Kad kažemo umerene, mislimo na mesečne količine padavina uglavnom između 40 i 70mm. Ipak, postoji određeni višegodišnji maksimum padavina krajem proleća i početkom leta, pa su upravo maj i jun najkišoviti meseci u Srbiji, po klimatološkoj statistici. Treba naglasiti da je većina padavina u ovim mesecima konvektivnog porekla (razvoji oblačnosti i kratkotrajni obilni pljuskovi sa grmljavinom).

Statistički, verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju je veoma mala. Dešava se ponekad da neka manja područja zahvati kiša nalik ovoj, ali da zahvati ovako velike površine, jednostavno nije zabeleženo u istoriji meteoroloških merenja kod nas.

Od ove godine smo na SerbianMeteo forumu počeli da dajemo imena ciklonima, pa je ovaj ciklon po dogovoru nazvan „Tamara“. Danima su globalni prognostički modeli davali ove neverovatne padavine, tako da se postavlja pitanje zašto na vreme nismo upozorili širu javnost da se sprema nešto nezapamćeno. Verovatno zato što ni sami nismo verovali da će se ovako nešto ostvariti.

Ukupne količine padavina koje je model GFS davao nekoliko dana unapred su se veoma dobro podudarile sa realnim stanjem sada:

Kolika je zapravo verovatnoća da ovakav ciklon zahvati Srbiju?

Teoretski gledano, u Srbiji su mogući i razorni tornadi, ali ipak nisu zabeleženi, osim u vidu jačih trombi (pijavica). Samim tim, uvek postoji mogućnost i za ovakav ciklon. Neverovatno je da se podudarilo da istovremeno bude tolika dubina ciklona, njegovo trajanje i putanja kojom se kretao. Ako analiziramo tu putanju, ona je gotovo nestvarna. Ciklon se danima „vrteo oko Srbije“, a da pritom nije slabio. Ovako je izgledao ciklon na prognostičkoj karti GFS modela:

A ovako će to izgledati večeras u 20h:

Jasno se vidi da je veći deo centralne i istočne Evrope pod uticajem ovakvog ciklona, a da je Srbija tu praktično u samom centru.

Zašto baš ovolika kiša?

Dubinu ovog ciklona smo već pomenuli kao jedan od razloga. Ciklon je izražen gotovo na svim visinama u troposferi što je redak slučaj u ovo doba godine, kada su najčešće izraženi samo u višim delovima atmosfere. Ovako je jutros izgledalo polje strujanja na 850mb, što je neverovatno jak vetar za ovaj nivo atmosfere:

Cikloni ove dubine se u našem području dešavaju uglavnom u hladnijem delu godine. Ali tada njihov centar obično biva iznad Jadranskog ili Jonskog mora, pa obilne padavine uglavnom dobiju priobalna područja, a oblasti u unutrašnjosti Balkana znatno manje. Sa prodorom centra ciklona na kopno, on naglo gubi energiju i ubrzo se gasi.

Jedan od glavnih razloga što se ovaj ciklon nije ugasio nad kopnom je relativno visoka temperatura i vlažnost vazduha. Temperaturna stratifikacija sa visinom je nad unutrašnjosti Balkana bila idealna za ciklogenezu i produbljivanje ciklona. Gotovo kroz celu troposferu je postojao sloj potencijalno nestabilnog vazduha sa relativnom vlažnošću blizu 100%, što je stvorilo idealne uslove za formiranje nimbostratusne oblačnosti sa ugnježđenom konvekcijom. Zbog svoje dubine, ciklon se neprekidno „punio“ toplijim vazduhom sa juga i istoka, što je produžavalo život i jačinu ovog ciklona.

Slabljenje ciklona se konačno očekuje večeras, i to prvo u prizemnim slojevima atmosfere, a tek tokom sutrašnjeg dana i na visini. Dakle, to će u petak biti samo visinski ciklon nad Srbijom:

Zašto je je ovaj ciklon ušao u istoriju?

Svedoci smo nezapamćenih poplava koje već dva dana haraju širom Srbije, ali ovaj ciklon je i po meteorološkim podacima ušao u istoriju. U Beogradu, Loznici i Valjevu je uveliko premašen maksimum dnevne količine padavina. Za Beograd je taj masimum do sada iznosio 94mm (litara po metru kvadratnom) iz juna 1994. Jutros je izmerena količina od neverovatnih 108mm za 24h u Beogradu. U Valjevu je 24h palo takođe 108mm, a u Loznici 110mm (najviše u Srbiji).

Kada pogledamo tabelu ukupnih padavina koje je doneo ovaj ciklon u Srbiji do danas u 14h, jasno je da se ponegde radi o količinama koje u proseku padnu za tri meseca:

Loznica  175.0
Valjevo  146.0
Beograd  144.0
S.Palanka  129.0
Surčin  117.0
Novi Sad  100.3
Niš  93.2
S.Mitrovica  89.0
Zrenjanin  83.0
Crni vrh  79.0
Zlatibor  77.1
Kraljevo  76.6
Ćuprija  76.0
B.Karlovac  71.7
Požega  70.0
V.Gradište  69.0
Kragujevac  68.4
Kopaonik  65.3
Zaječar  63.0
Negotin  63.0
Kikinda  58.0
Vranje  56.0
Sjenica  53.3
Leskovac  52.6
Palić  43.0
Vršac  42.5
Kruševac  37.0
Dimitrovgrad  30.3
Sombor  30.0
Kuršumlija 29.0

Pod uticajem ciklona Tamara ćemo biti još u noći između četvrtka i petka i u petak, ali se očekuje znatno manje padavina.