Toga dana, na samom kraju septembra, nekoliko superćelija, u dva navrata, formiralo se na zapadu Srbije, donoseći nevremena Mačvi i Sremu.
Stizali su izveštaji iz mesta uz Savu, a snimci nevremena iz Dobanovaca preplavili su društvene mreže i medije. Vetrovi kao u uraganu, koji su nosili neverovatne količine kiše, pravili su štetu zapadno od Beograda.
Prema Beogradu se, zapadnom strujom, uputila superćelija, pa sam odlučio da ispratim njen dolazak, iako sam znao da će nevreme ispred ili iznad samog grada značajno oslabiti.
Mrak je počeo da pada, a pljusak ispred glavnog oblaka je pravio probleme.
Uslovi su bili kao u tropskoj džungli, a u daljini je počela da se nazire oluja.
Prošavši Dobanovce, superćelija je oslabila ali par kilometara ispred grada, uočavaju se prilivne trake i to je bio znak da oluja jača.
Oluju je karakterisao masivan shelf cloud.
Ovo je bila vlažna klasična superćelija.
Shelf cloud polako prelazi preko centra grada, a oluja, očekivano, naglo, nakon kratkotrajnog jačanja, slabi iznad centra grada, donoseći samo neverovatno jak pljusak, bez vetra.
Ove nestabilnosti su bile uvod u nestabilnosti koje su se desile sutra.
Okolinu Jagodine su pogodile nove superćelije, sa gradom veličine teniske loptice, a u Ljigu je zabeležen tornado. Vojvodina je, takođe, imala superćelije, kao i Zaječar sa okolinom.
Preko srbije je prešao veliki konvektivni sistem sa električnim pražnjenjima kao za vreme najnestabilnijih letnjih dana.
Oluje sam čekao u Mladenovcu, s obzirom da su razvoji krenuli ranije i postali nepredvidivi.
Ovo je pogled na oblačnost koja je stigla iz Ljiga. Konstantna grmljavina, uz sitan grad, obeležili su ovaj razvoj. Nisam imao sreće, ovoga puta, za konkretniji oblak.