A sada, vidim, kako niko nije objasnio o mogućoj teoriji stvaranja leda - gromada u vazduhu. Po mojoj teoriji., na određenoj visini tj, gde vladaju -20'C do -60'C gde paralelno kreću vazdušne struje u zavisnosti od različitih brzina i temperature oblaka zavisi od temperature ispod nje na zemlji, i kada se stvori ekstremni uslovi, stvaraju se led, i od svoje težine počne da pada prema zemlji, ne pravom smeru, nego u kosom smeru (a zašto?), kad nije meteorit a ponaša se kao meteorit. Kada nađu tog leda i analizira da je sastav materije od čistog leda, to je zaista zanimljivo. Ali ako u ledu nađu ostatke od otpada iz aviona ili neke druge letilice, to je druga priča, nevezano za ovaj forum.
Evo, probaću da razmotrim tvoju teoriju. Ne mogu da dam nikakvu svoju, te ne mogu da prihvatim da budem neko ko će da presudi. Ali, tvoja teorija ima izvesne šupljine. No, krenimo redom:
Vazdušne struje na visini su relativno stabilne. Što se ide više u visinu, sve se češće vetar okreće na zapadni kvadrant. To je i normalno, jer je takva opšta cirkulacija atmosfere. Naime, zbog rotacije planete postoje zonalna kretanja sa zapada.
Temperature na visini su normalne, jer prema zakonima zračenja, temperatura atmosfere treba da iznosi oko 255 K (što će reći blizu -20°C). Međutim, vazduh prima toplotu sa površine tla, pa temperatura vazduha je u nižim delovima atmosfere viša od navedene (osim u veoma plitkom sloju inverzije kada temperatura raste sa visinom zbog noćnog hlađenja). Najzad, gustina vazduha opada sa povećanjem visine, što je regulisala gravitaciona sila. Kad se uz to dodaju još i gasni zakoni, prirodno je da temperatura opada sa visinom. Naravno, to se ne dešava u nedogled, ali ispašćemo iz teme ako nastavimo diskusiju ovim putem.
Temperature od -20 do -60 zahvataju znatan deo atmosfere. Već od 5-6 km visine na više, tih temperatura ima. Međutim, evo prve šupljine. Zbog nemogućnosti vazduha da sadrži veliku količinu vodene pare na niskim temperaturama (ta mogućnost eksponencijalno opada sa opadanjem temperature), prosto je nemoguće imati toliku koncentraciju vode da bi se stvorila ledena gromada opisane veličine. Najviše što može da se stvori jesu kristalići leda, sitni da bi sitni, a toliko laki da ne mogu da padnu na tlo. Ipak, ti kristalići leda kad-tad stignu na tlo, ali ne zbog pada, već zbog drugih procesa koje nas opet vode u offtopic.
Padanje u kosom smeru je vrlo prosto objasniti. Zbog rotacije Zemlje, nijedan predmet lansiran pravo uvis neće pasi na isto mesto, jer će se već tokom leta Zemlja pomeriti na neki ugao (idealna situacija za rotirajuću planetu bez atmosfere). Kako Zemlja ima i atmosferu, otpor vazduha i vazdušna strujanja koja uvek postoje (neki razlozi su već dati) će učiniti sve da mesto pada tog tela bude još više skrenuto. Postoje samo teoretske šanse da vetrovi skrenu to telo da padne tačno na svoje polazno mesto, ali pri tom ne postoji ni teoretska šansa da putanja tog tela bude prava linija i tamo i nazad.
Teško je govoriti o ekstremnim uslovima na tim visinama u atmosferi. Oni su, štaviše, prilično stalni. Temperature godišnje variraju malo, ne više od 5 - 10 stepeni. Već na oko 1500 metara visine (što bi meteorolozi rekli - na 850 mb) u slobodnoj atmosferi (dakle, ne na planinama), minimalne temperature u godini su tipski oko -15, dok su maksimalne retko iznad 25 stepeni. Na visini od oko 8 km to godišnje kolebanje temperature je retko kad veće od 5 stepeni. Dakle, slobodna atmosfera u visini ne poznaje drastične ekstreme kao što su na tlu.
Najzad, poslednja šupljina jeste sastav ledenih gromada. Čist led skoro da i ne postoji. Voda, kao univerzalni rastvarač, uvek ima neke primese u prirodi. Začudićete se kada saznate šta se sve meri u uzorcima padavina u RHMZ Srbije na 7 meteoroloških stanica (u kojem je hemizam padavina na relativno niskom nivou): sulfati, nitrati, karbonati, natrijum, magnezijum, da ne pominjem pH vrednost (za neupućene: kiselost padavina - retko kada su bazne), pa čak i teški metali (npr. gvožđe). Svaki uzorak padavina ima svoj sastav od slučaja do slučaja. Naravno, postoje neki iskustveni okviri u kojima se vrednosti koncentracije tih komponenata kreću. Sasvim dovoljno da kišnica bude miljama daleko od destilovane vode. A kišnica nema gde da nastane nego u slobodnoj atmosferi. Iz hemije znamo da svaka primesa snižava temperature topljenja (i faznih prelaza uopšte), te je prirodni led tvorevina koja nastaje na temperaturama malčice ispod nule. Najzad, kao univerzalni rastvarač, voda pokupi sve sa čime dođe u kontakt, tako da destilovane vode u prirodi ne može ni biti.
A sad krucijalno pitanje o hemijskom sastavu prirodne vode: Otkud u atmosferi toliko primesa? Odgovor leži u drugom razredu osnovne škole, u lekciji koja se naziva 'Kruženje vode u prirodi'. Ostalo sam objasnio.
Tema: Ledena kugla pala na kuću (Pročitano 3610 puta)