Sastav atmosfere – deo II

  Baš taj 1% gasova čini meteorologiju krajnje uzbudljivom naukom. Ono što bi se ugrubo     moglo nazvati prljavštinom, ustvari su gasovi koji diriguju svim promenama u atmosferi koje možemo nazvati vremenom, klimom i uopšte meteorologijom. Neki imaju manju, a neki veću ulogu u tome; neki su potcenjeni, a neki precenjeni po svojoj važnosti. No, evo i njih.

Argon (0.93%), plemenit gas; nema većeg meteorološkog značaja, pa ga nećemo gledati, osim u svetlećim reklamama koje se često pogrešno nazivaju neonskim.

Ugljen-dioksid se u atmosferi nalazi u strašno malim količinama, reda veličine nekoliko stotina milionitih delova. Ko voli izražavanje u procentima, ima da piše par nula pre neke konkretne brojke (na primer 0.04 % za 400 milionitih delova). I ko bi rekao da ta enormna količina ugljen-dioksida izaziva katastrofalne promene klime, globalno zagrevanje i ko-zna-koja čuda! Pa da se čovek zapita kako je to moguće. I ja se pitam.

Ostalo nam je oko 0.03% za sve ostale gasove. Iako nemaju većeg meteorološkog zančaja, ipak ih pomenimo: neon, helijum, kripton (eto još tri plemenita gasa iz svetlećih reklama), vodonik, ozon. Mada nemaju kvorum, nisu bez uticaja na našu planetu. Ozon je, na primer, bio optuživan za svoje rupe u stratosferi, koje nemilice propuštaju ultraljubičasto zračenje i time ugrožavaju život i zdravlje na Zemlji.

Međutim, ko je bio pažljiv, primetiće da se u ovom sastavu atmosfere ne nalazi jedan od najvažnijih gasova. To je, inače, najvažniji gas sa efektom staklene bašte; jedini se vidi u atmosferi, ali samo ako svoje gasovito stanje menja za neko drugo agregatno stanje; štaviše, životno je važan. Još se niste setili koji je to gas?

Vodena para!

Da, uistinu je opisan sastav atmosfere, ali bez vodene pare. Takva atmosfera se naziva suva atmosfera. Vodena para se izdvaja iz više razloga. Pre svega, količina vodene pare u atmosferi je jako promenljiva kako u prostoru, tako i u vremenu. Dalje, vodena para jedina ima fazne prelaze (promene agregatnog stanja) od svih gasova atmosfere. Te promene (kondenzacija, isparavanje, sublimacija) neretko upravljaju veoma značajnim meteorološkim procesima. Najzad, i sama vodena para daje posebne karakteristike vazduhu ne samo svojom gustinom, već i ostalim osobinama, kao što je filtrovanje pojedinih opsega Sunčevog zračenja, što dovodi do pomenutog efekta staklene bašte. Meteorologija bez vodene pare bila bi krajnje dosadna nauka.

Osim ovih sastojaka, atmosfera u sebi nosi i čvrste i tečne čestice, koji nisu uvek prljavština. Ali o tome će biti više reči drugom prilikom.