Automatske meteorološke stanice

Prva sistemska merenja u Evropi počela su u 18. veku, a mreža mernih stanica počela se više širiti tokom 19-og, a posedno 20. veka.

U poslednje 2 decenije uočava se porast broja automatskih meteoroloških stanica.  Za razliku od glavnih i klimatoloških, ove stanice same mere klimatološke elemente (temperaturu, vlagu, vazdušni pritisak, smer i jačinu vetra, padavine…) te iste preko računara objavljuju, obrađuju, arhiviraju i javno  predstavljaju dobijene podatke na Internet.

Svaka automatska stanica poseduje svoje spoljašnje i unutrašnje komponente koje su povezane da li preko bežične veze (pomoću radio frekvencija) ili sa kablom. Spoljašnje komponente treba da su postavljene po pravilima koje je utvrdila Svetska Metereološka služba.  Senzor za temperaturu i vlagu (termo-higro senzor) treba da je postavljen u drvenu kućicu, obojenu belom bojom na visini od 2 metra. Anemometar se postavlja na što otvoreniji prostor kako objekti ne bi narušavali stvarni pravac i brzinu vetra, a na najmanju visinu od 4 metra, a po pravilu na visini od 10metara od tla. Kišomer se postavlja takođe iznad otvorenog neba, na visinu od jednog metra. Kišomer je valjkastog oblika i na dnu ima klackalicu koja se zavisno od količine padavina pomera, čime senzor registruje broj takvih promena, a samim tim i količinu padavina. Postoje i stanice kod kojih su svi ovi uređaji grupisani, pa se u tim slučajevima traži najoptimalnija lokacija za sve instrumente.

Unutrašnja komponenta je tzv. konzola (glavna jedinica) koja prima sve podatke od spoljašnjih senzora bilo putem bežične ili žične veze. Svi pristigli podaci se prikazuju na ekranu konzole.  Mnoge stanice imaju i mogućnost čuvanja podataka u određenom vremenskom periodu (zavisno od količine memorije i vremenskog intervala). Obično se intervali kreću od 5 minuta do jednog sata.

Dalje se konzola putem RS232 ili USB kabla spaja na računar koji uz pomoć  pratećeg softvera preuzima podatke iz stanice i memoriše ih u svoju memoriju. Na osnovu preuzetih podataka naknadno je moguće iscrtavanje grafika, provera max-min podataka, štampanje grafova… Poznati programi su Ambient Weather, Cumulus, Weather Display, Weather View 32, WxSolution i mnogi drugi.